Ма колико то понекад могло бити болно, избор се мора направити. Или безалтернативни пут у ЕУ, или борба за какав-такав суверенитет на Косову. Или Самарас, ММФ и приватизације, или Сириза ренационализација и ресуверенизација. Или Ципрас или Ангела Меркел. Избор је наш. Или можда није?

Руси који страсно мрзе Путина лако би могли да падну у квадрант (2,1). Старомодне присталице Трећег света би могле поново да реактивирају старе борбе подржавајући квадрант (1,2), где Русија игра улогу Совјетског Савеза.

Посебна прича су аеродроми, где то сместити и какве капацитете имају. “Никакве”, каже један бивши пилот. “Знаш ли ти шта су капонири – то су својеврсне гараже за летелице. У НАТО агресији срушили су на Батајници све и ниједан није обновљен. Ни у Нишу, Краљеву. Обновили пар хангара на Батајници да прикажу

 Телеком Србија је од стратешког значаја за Србију, последице продаје ће се негативно одразити на развој телекомуникационе индустрије, а економске последице ће се изузетно негативно одразити на грађане.

Саудијска Арабија није проблем и не треба је притискати резолуцијама, а баш Иран јесте. Зашто је Иран издвојен? Сећамо се да су војне интервенције у Ираку, Авганистану, па и против Србије започињале кампањом о кршењу људских права у тим земљама.

Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора. Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска…

 За сада смо добили „Буђење силе“ као сјајан увод у нову трилогију, и „Одметника-1“, који је можда и најбољи филм у франшизи. Ако није, он свакако с правом претендује да га ставе раме уз раме са „Новом надом“ и „Империја узвраћа ударац“. 

Па, зашто га онда продајемо? Зато што то одавно тражи ММФ и прижељкују неке моћне земље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојче телеком“ најзаинтересованији купац). А и зато што неспособна власт не зна како без новца од те продаје да састави и политички преживи следећу и наредну годину. 

Причу Горана Петровића ЛДП одмах је оспорио као лаж, а сам Петровић је означен као „урокљива нарикача и удбаш који је у ЛДП покушао да се инфилтрира због неостварених амбиција, али је на време раскринкан”.