После неуспелог политичког дебија Прогласа, остаје последњи час да опозиционе странке превазиђу себе и да на основу свог организационог потенцијала, обогаћеног младим снагама, коначно стану на праг јединственог историјског тренутка

Овде отимање територије треба да доврши својим пристанком сама жртва, не би ли се све то правно уобличило. Али такву жртву Србија није вољно давала, нити ће. Не зато што та територија вреди можда 1000 милијарди нечега ($, €), већ због тога што је Метохија са Косовом за нас увек нешто вредније. И недајуће!

Дејан Ј. Суботић био је син нашег познатог песника Јована Суботића (1817 – 1886), председника Матице српске, учесника Мајске скупштине, адвоката и народног трибуна. Из брака са Савком Полит Десанчић, Јован је имао седморо деце: Дејана, Жарка, Виду, Верицу, Војислава, Бранислава и Озрена. Жарко и Вида преминули су као деца, а др Војислав Ј. Суботић био је чувени хирург и оснивач Медицинског факултета у Београду

Како то да премијер својевремено није био ни упола тако бучан, енергичан и одлучан када се радило о (не)потписивању Бриселског споразума као што је сада био спреман да брани један обичан тендер (и свог кума) од једног новинског чланка

Зато постоји реална стрепња да би фактор времена могао ту енергију да уведе у воде револуционарног сукоба са неизвесним исходом, али извесним људским жрвама, или у воде природног испумпавања те енергије и стање вишедеценијске тишине у мраку

Уколико Вучић прихвати План он ће са Запада добити дозволу да у Србији ради шта год хоће. Вучић ће имати статус као СКЈ у време Хладног рата

 За сада смо добили „Буђење силе“ као сјајан увод у нову трилогију, и „Одметника-1“, који је можда и најбољи филм у франшизи. Ако није, он свакако с правом претендује да га ставе раме уз раме са „Новом надом“ и „Империја узвраћа ударац“. 

Па, зашто га онда продајемо? Зато што то одавно тражи ММФ и прижељкују неке моћне земље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојче телеком“ најзаинтересованији купац). А и зато што неспособна власт не зна како без новца од те продаје да састави и политички преживи следећу и наредну годину. 

Причу Горана Петровића ЛДП одмах је оспорио као лаж, а сам Петровић је означен као „урокљива нарикача и удбаш који је у ЛДП покушао да се инфилтрира због неостварених амбиција, али је на време раскринкан”.

Нико не идеализује пословање кинеских компанија, нигде па ни у Србији. То су компаније као сваке друге, али критика њиховог рада треба да буде доследно аргументована, а не политички селективна, односно потезана само онда када се то прозападним центрима моћи исплати и када им одговара