Савет је утврдио да међу 30 најзначајних анализираних медија у Србији (12 дневних новина, 7 недељника, 6 ТВ станица и 5 радио станица) чак 18 медија је са недовољно транспарентним власништвом, чији прави власници нису познати домаћој јавности. 

Но од модалитета његовог (принудног) слања у историјску пензију зависиће да ли ћемо и у наредних четврт стољећа – као што смо од 2000. – живјети у лажидржављу, да ли ћемо на себи испробавати заумне идеје бездржавља, или напокон повратити државу чију су обнову и очување наши, од нас разумнији, смјелији и часнији преци, крвљу плаћали

Логично је запитати се и хоће ли митинг, контрамитинг и помињање ових трагедија у контексту избора, односно пустоши дневне политике, уз текуће медијско стрвинарење, заиста бити једини одговор српског друштва на нове, долазеће форме насиља?

Практично нема бољег доказа да су српско-руски односи знатно бољи данас него пре десет-петнаест година од чињенице да је већ неколико година потпуно нормална ствар видети савремене руске филмове на репертоарима српских биоскопа.

Продуктивност радника у нашем јавном сектору не може бити битније нижа од продуктивности у осталим земљама Европе. Познато је да у услужних делатностима, које махом чине јавни сектор, нема драстичне разлике у продуктивности између земаља сличне културолошке матрице.

У уторак, 17. фебруара, навршило се годину дана од сецесије Косова. Обележавање те жалосне годишњице, међутим, и само је изгледало доста жалосно. Углавном се говорило о „годишњици независности”. Али, за Србију, 17. фебруара 2008. није проглашена „независност”, већ „сецесија” Косова.

Данас се, назалост, не види крај овог рата који представља несрећу за обе стране и у коме се међусобно истребљују два веома блиска, хришћанска и већим делом православна словенска народа чији су сукоб иницирале западне земље у сопственом интресу и у коме делом и саме директно учествују на страни кијевског режима који су на ,,Мајдану'' довеле на власт.

Са сигурношћу, међутим, можемо овим поводом да закључимо у ком правцу и с каквим резултатима и процентима би се могла исказати нека будућа „фундаментална сагласност“ ставова и опредељености грађана Србије у неком будућем истраживању пулса и расположења јавног мњења

Оно мало расположивих средстава не би требало трошити за субвенционисање богатих страних инвеститора, већ га усмерити тамо где може најбрже дати највеће ефекте. А то је пољопривреда, за чијим производима постоји тражња на европском, а посебно на руском тржишту

Двострука мерила увек су добар показатељ нечасности или слабости. Данас у Србији свака НВО издаје саопштења. Али, када Црква изда саопштење, као недавно у вези са Статутом Војводине, одједном настају проблеми.