Оно што данас имамо је дакле комбинација слабог раста и значајног повећања неједнакости. Резултат свега овога може бити мала мањина великих победника и велики број губитника. Али, такав исход би био избор, а не судбина. ‘Техно-феудализам’ није неизбежан резултат.

Даље усклађивање интереса, као и заједнички изазови и претње, учврстиће односе Русије, Кине и Ирана.

Локални радници из албанске винарије пуне цистерне на камионима, вино се просипа и отиче каналом за кишну канализацију. Тек тада се Срђан Петровић загрцнуо од суза,  муке и узалудног рада своје породице

Далеко од тога да су Руси овим ветом решили све своје или наше проблеме у региону. Превише је ту у прошлости било пропуста и са једне и са друге стране. Али су се, тениским жаргоном речено, „вратили у меч“, односно, показали да имају намеру да упркос проблемима које имају у ближем окружењу – а можда и баш због тога – на Балкану играју активнију улогу

Проглас Преокрет, који су иницирали ЛДП, СПО, СДУ, регионалне и мањинске странке и преко 60 представника цивилног сектора, угледних интелектуалци и појединци из јавног живота, подржали су следећи потписници.

Уместо да блокади приступа пасивно, поготово јер је ово питање између РЕМ-а и студената, РТС би могао понудити споменуто гостовање уживо, уз могућност још једне емисије где би се водио дијалог са „Студентима 2.0“ о школској години

Грађани вам поручују, да маса без идеје и окупљена на три сата не решава ништа. Схватите да је свака таква борба у крајњем узалудна, јер након блокаде, силом или милом, Александар Вуцић наставља да ради и да на крају спроведе зацртано на овај или онај начин!

Серија „Сенке над Балканом“ Драгана Бјелогрлића је већ након прве емитоване епизоде изазвала бурне реакције публике – док је већина била одушевљена подизањем техничких стандарда домаће филмске продукције (укључујући ту и приповедачке поступке) на до сада невиђен ниво, критичари са, условно говорећи, „српске деснице“ гласно су негодовали због „искривљивања историјских чињеница“ и „блаћења српског народа и великана српске историје“

Kорен нашег заостајања лежи у 19. веку (и раније), у којем је Србија остварила врло спор економски напредак. И током доброг дела 20. века обим увођења нових технологија није био као на Западу, што је додатно продубљивало наше заостајање.