Показивао сам вам овде у судници како изгледа верзија извештаја која је мени дата, са целим страницама које су избрисане. Зашто је то тако?

После неуспелог политичког дебија Прогласа, остаје последњи час да опозиционе странке превазиђу себе и да на основу свог организационог потенцијала, обогаћеног младим снагама, коначно стану на праг јединственог историјског тренутка

Свако време има право на свој запис у историји, и то морамо поштовати. Ако су нам документи прошлости ближи, морамо бити много опрезнији да нам тесна временска дистанца не замути бистрину мисли 

Претходних дана имало смо прилике да прочитамо и чујемо неке веома скандалозне и варварске изјаве - што од припадника „другосрбијанске“, што од припадника номинално „српско-патриотске“ јавности – на тему употребе црквенословенског језика у осликавању Храма Светог Саве.

Оно што плаши запослене у Телекому Србија, због чега су синдикати одлучно против продаје, је искуство из Хрватске где је након приватизације из компаније отишло 10.000 људи. Синдикати у Хрватској упозоравају да се, заједно са запосленима, из ове компаније исељавају и послови које је некада обављао ХТ.

Због промене концепције ове рубрике више неће бити моје колумне. Дозволићу себи слободу да у свом последњем чланку кажем нешто о сопственом медијском искуству, укључив ту и трогодишње искуство коментатора „Политике”.

Нико не идеализује пословање кинеских компанија, нигде па ни у Србији. То су компаније као сваке друге, али критика њиховог рада треба да буде доследно аргументована, а не политички селективна, односно потезана само онда када се то прозападним центрима моћи исплати и када им одговара

То би било исто као да питамо ко је кога напао 3. септембра 1939. Јер, није нацистичка Немачка објавила рат Енглеској и Француској, већ обратно. Дакле, по логици наших компрадора, Немачка је жртва, морамо да будемо на страни Хитлера

Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан. 

Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози за продајутуђој државној компанији, страној држави, већ  разлог више да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?