Медијска хајка коју су НАТО медији започели одавно у Србији има своје дубоке психолошке коријене: сваљујући кривицу на "Босанце" и "оне тамо преко", шаље се лажна порука о томе да је за проблеме друштва крив заправо само "онај други", "примитивни", презрени дођош

Општенародна збуњеност је први утисак који стварају Француско-немачки споразум о нормализацији односа „Косова“ и Србије (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. фебруар '23) и његов охридски наставак (18. март '23). За ваљану правнополитичку оцену ових докумената, усмено прихваћених (sic!), ваља се вратити неку деценију уназад, што је довољно да се потврди непреболно разочарање у западни део међународне заједнице и међународно право (ако уопште тако шта још постоји).

На западу већ постоји оно што је некад било у комунизму – аутоцензура. Они су ту аутоцензуру увели кроз идеју политичке коректности, дакле све оно о чему не треба да се прича, они као дисциплиновани људи који припадају протестантском и католичком одгоју, они то врло лако прихватају. 

Оно што данас имамо је дакле комбинација слабог раста и значајног повећања неједнакости. Резултат свега овога може бити мала мањина великих победника и велики број губитника. Али, такав исход би био избор, а не судбина. ‘Техно-феудализам’ није неизбежан резултат.

Није могуће спровести експлоатацију литијума у долини Јадра на еколошки прихватљив начин. Ово није борба против Рио Тинта, него је борба против отварања рудника литијума у Јадру, зато што то поднебље не подржава еколошко рударење литијума

Недавни масакри у Београду и Маденовцу изазвали су до сада најмасовније протесте против режима личне власти Александра Вучића. Годинама потискивано незадовољство излило се на улице. Иако масовни, протести за сада немају јасан политички програм. Уколико грађани буду упорни, појавиће се нове идеје и захтеви ће бити радикализовани. Крајње је време да сви устанемо против штеточинске напредњачке власти која прети да уништи народ и државу.

 Наравно, и да, док их васпитавамо и припремамо за живот, не заборавимо да су управо они та генерација на коју морамо да рачунамо да ће бити довољно смела и зрела да свет за неке нове клинце мења набоље. И то не онај виртуелни.

Пре модерне имали смо предмодерно, тј. традиционално друштво у којем је религија формирала тадашњи поглед на свет, а истина је апсолутна и она се формирала и објашњавала религиозним учењима. Религија и традиција представљају регулаторе друштвеног живота.

Рио Тинто, са седиштима у Лондону и Мелбурну, са транскапиталом и деловањем по целом свету у ископавању разних руда, прави је пример једне глобалне компаније. Политичку и војну заштиту Рио Тинто је деценијама користио од стране Велике Британије и САД