Поред тога, правно дефектна оптужница против Трампа неће од цијелог процеса против њега направити само политичку суданију, него ће и Трампа дословно претворити у Јозефа К, лика из Кафкиног романа "Процес", који од почетка па до краја поступка није (са)знао за шта је оптужен и осуђен. Све то нам у исто вријеме говори и о поразном стању америчког друштва и нације у цјелини

Откако је корпорација „Дизни“ претворила издавача стрипова „Марвел“ у рудник злата који јој сваке године доноси милијарде долара, све друге продуцентске куће у свету су, са мање или више успеха, потрчале да се, како год знају, и саме „огребу“ о овај успех, и пронађу неку своју „златну коку“ која би им на сличан начин „штампала паре“ као што је то случај са прослављеном „Дизнијевом“ франшизом.

Исто тако, у мејн-стрим медијима нема ни „Бриселског споразума“, нити озбиљне дебате о њему, иако се већ две године читава државна политика врти око овог документа којим се актуелна власт обавезала на повлачење српских државних структура са севера КиМ и обезбедила себи подршку релевантних (западних) центара моћи.   

ЕУ улази у много дубљу кризу, и политичку и економску, па је тражење других партнера још важније него што је то било до сада. Способност Запада након дебакла у Украјини да интервенише војно на КиМ ће бити равна нули. Прилика је да останемо принципијелно уз Кину, сада када ће она бити под највећим ударом глобалистичког империјализма. Наравно, и уз Русију

Са сигурношћу, међутим, можемо овим поводом да закључимо у ком правцу и с каквим резултатима и процентима би се могла исказати нека будућа „фундаментална сагласност“ ставова и опредељености грађана Србије у неком будућем истраживању пулса и расположења јавног мњења

СБ и ММФ су ‘деца’ резултата Другог светског рата и производ америчке економске доминације. Она је била прво блоковска, па од 1991. Глобална, а сада постаје фрагментарна и има вишеструке изазиваче који нису део јединственог политичког покрета.

Зато постоји реална стрепња да би фактор времена могао ту енергију да уведе у воде револуционарног сукоба са неизвесним исходом, али извесним људским жрвама, или у воде природног испумпавања те енергије и стање вишедеценијске тишине у мраку

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању "француско-немачког плана", како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара.