Неадекватни законски оквири, слабе институције и ‚‚гледање кроз прсте“ повлашћеним кршиоцима законских одредби, довели су до крајње дисторзије тржишта. Велики играчи су добили оно што им је либерална догма обећала - пуну слободу деловања у односу на остале учеснике у тржишној утакмици.

Главни проблем ових играча је одсуство излазне стратегије. Потпуно је јасно какав ће одговор доћи из Брисела. Чак и у овом облику, ССП тешко да може да прође ратификацију у парламентима многих ЕУ земаља.

Демократија је тек пуки украс. На њу се гледа у националистичком светлу, као на покрет за самоопредељење и крај експлоатације од стране других. Национална заједница је јединствена и једногласна. Ако се појединац не слаже са тим једногласјем, онда он не може истински припадати националној заједници

И кључно питање – ко ће се одазвати позиву у војску, ако се пренебрегне чињеница о могућности "приговора савести" и "татиним синовима". У Србији се годишње роди око 60.000 беба, а мање од пола су мушкарци.

Русија никога није натерала да купује њену нафту и гас, она једноставно располаже са изузетно траженим ресурсима које продаје по веома конкурентним условима на тржишту целе Европе, што је управо разлог због кога се овај њен посао развија огромном брзином.

Паметни људи у СРС, ДСС и СПС јасно виде да, ако желе да направе заједничку владу, потребне су им две победе. Једна на изборима, а друга након њих. Ова друга није ништа мање важна од прве. Она ће значити придобијање бар дела елите за своју политику. 

Покрет „Degrowth“ или „НЕ-раст“ представља немилосрдну критику догме економског раста, пре свега у односу на његове еколошке последице о могућој "климатској катастрофи"

Петнаест млађих мушкараца мистеризно је нестало током претходне две године и претпоставља се да су страдали у обрачуну домаћих криминалних група. КРИК објављује исповести њихових родитеља који се боре да сазнају истину о својој деци, иако их полиција држи у мраку и чак малтретира претресајући им станове и приводећи их на саслушања

„Јужни ток“ за Србију представља шансу да се покрене из економске летаргије, шансу коју и даље можемо лако да прокоцкамо, баш као што можемо прокоцкати и те очекиване „транзитне милионе“.

Шта би се десило уколико притисак из САД и ЕУ не буде прејак, а суверенисти паметно одговоре на изазове? Шта ако демократски поредак, под влашћу СРС, ДСС и СПС не буде угрожен, а демократске установе у добром стању дочекају следеће изборе?