То није „бојкот ради бојкота“, већ тренутно једини расположиви начин да се каже „не“ великој изборној, политичкој и националној превари званој Александар Вучић и Српска напредна странка

Војвођанин не чини, заједнички са свим другим Војвођанима, народ (нацију). Бити Војвођанин другачије је опредељење и припадност - макар што је поносно као војвода - али националност није

Све наведено представља затечено стање ствари у српској интелектуалној јавности које је мање-више свима добро познато, али оно што је најстрашније у вези са овом галопирајућом деградацијом интелектуалне елите и капацитета српског друштва јесте то што овај тренд није „мимо света“, како неупућени новинари и коментатори представљају.

Сви који су прошле године охрабривали повлачење резолуције и хвалили као „мудар и државнички“ Тадићев потез, сада су шокирани што морају да га преводе преко исте воде. Oни који су тврдили да је у питању пренемагање у предизборне сврхе, сада су у то још убеђенији.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

 Држава која је преузела монопол над здравственим системом и његовим СВИМ запосленима, МОРА одговарати за НЕМАЊЕ довољног броја тестова, као и за ЛОШЕ инструкције у кризном ЛЕЧЕЊУ, а не да буде арогатна према људима који се разболе

Двери позивају власт да без одлагања на дневни ред Народне скупштине стави предлог Резолуције о геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

Оно што обојица не могу да схвате јесте да новац није све. Данас, иако су одавно сишли са власти и Војислав Коштиница и Борис Тадић слободно могу да се шетају Београдом. За ову двојицу после силаска са власти нисмо сигурни да ће бити на слободи. 

Али, у исто време, не смемо пропустити и да афирмишемо и наше српско становиште које је посебно важно када се разматрају овако изузетно важна историјска питања као што су узроци настанка Првог светског рата.