Република Српска је склониште српског народа који се тамо први пут у историји организовао да не буде ухваћен неспреман и доживи судбину предака који су  страдали од "братске" руке на кућном прагу, за славском трпезом или по логорима

Као што, ваљда, и врапци знају, у Србији је ћирилица у скужбеној употреби, али је и овим симпатичним птичицама јасно да се то често заборавља. На пример, кад су уведене нове регистрационе таблице за аутомобиле, тадашњи министар полиције изјавио да је на њима поштована равноправност писама.

Највећи победник (и) ових српских избора јесте Брисел и (нео)либерална интернационала која овде има своје аутономне интересе, ресурсе, медије, промотере и агенте и којој је свеједно ко побеђује – само ако је „на европском путу“.

Хоће ли Хавијер Милеи успети да спроведе свој радикални економски експеримент? Хоће ли имати пара да се обрачуна са државном благостања, као што је и обећао? Јер и обрачунавање с њом кошта. Хоће ли имати с ким? За сада је политички усамљен, јер као председник нема подршку у парламенту

Цена је, кажу упућени, варирала. Ко је ујутро или рано по подне ишао на гласање добијао је 20 до 30 евра, а касније по подне вредност гласа је расла и достизала и до 50 евра. Све је то, наравно, јавна тајна у Врању и околини

Шеику је тако дата могућност да се директно погађа за сваку куповину, а ако се она заврши као у случају хотела на Копаонику, тешко да ће Србија нешто овајдити од толиког његовог богатства.

У држави која је пред страним уценама и притисцима капитулирала, нити имамо лидере, нити снагу да ову трагедију и катастрофу спречимо. Постојеће тензије веома лако могу довести до крвопролића и насиља над противницима експлоатације литијума невиђених размера

Уставне промене тичу се судства и јавног тужилаштва, а да ли су оне на боље или на горе теже је одговорити јер је за то потребно бар елементарно правничко знање. Како је тек изразита мањина грађана правнички образована (а и правници су супротстављених мишљења) треба покушати грађанима приближити суштину уставних измена о којима се изјашњавају и тако им бар мало са рамена скинути бреме неразумевања

Када се гледаоци у биоскопима суоче са овим убедљиво одиграним, а дубоко трагичним и узвишеним ликовима наше историје, свакако ће бити поражени јасним и недвосмисленим сазнањем колико смо се ми данас, као друштво, удаљили од идеала које отеловљују јунаци Кољевићевог филма – колико смо навикли на ропство, равнодушни према истини, огуглали на лажи.