Након пада Берлинског зида и трансформисања Европске заједнице у Европску унију, значај Грчке за Брисел се смањује. Атина је зато принуђена да узима кредите да би одржала привредни раст и високи животни стандард који је био омогућен буџетским средствима из ИМП.

Ђелић се томе супротставио. Он се пожалио да Кацин „нема уравнотежен и непристрасан однос према Србији”. На то је Кацин узвратио правом салвом понижавајућих коментара. Оптужио је Ђелића, који је потписао ССП, да је „показао да не разуме процес придруживања”.

Демократија је тек пуки украс. На њу се гледа у националистичком светлу, као на покрет за самоопредељење и крај експлоатације од стране других. Национална заједница је јединствена и једногласна. Ако се појединац не слаже са тим једногласјем, онда он не може истински припадати националној заједници

Што се будућности тиче, све је јасно. Глупо је очекивати било какву помоћ. Јер, наши добротвори само штампају новац: Америка четири хиљаде милијарди долара и сад ће Бајден још хиљду и деветсто милијарди плус. Европска унија хиљаду милијарди евра.

Значај тајкуна нам се приказује сто пута већим него што он заправо јесте. А значај странаца у приватизацији се потпуно занемарује, иако је он 14 пута већи од значаја тајкуна.

„Не будали, Србине мој, него на ноге па ајмо, задњи су часи“! „Устао бих, Боже, веруј ми, ал не могу, није до мене, до Бога је!“

Први корак је већ учињен гласањем за резолуцију у УН којом се осуђује агресија Русије на Украјину

Подсетићу читаоце на основно, тј. на то како се формулишу психолошка сазнања, односно психолошки научни закони. Узмимо да ти закони исказују неку релацију између телесне казне и неке последице по дете: последице по ментално здравље, по психички развој или по понашање.

Иако се не може са сигурношћу тврдити да су западне политичко-безбедносне агентуре активно радиле на Тадићевом рушењу, готово да нема сумње да се дошло до закључка да је концентрисао превише моћи, те да би требало пружити шансу новим „припитомљеним“ играчима.

А. Вучић за овакву политику предаје и издаје Косова и Метохије има отворену подршку ЕУ, о чему говори и недавна тријумфална најава о стизању прве рате од 113 милиона евра из „Плана ЕУ раста за Западни Балкан“, док је планирано да Србија укупно добије 1,58 милијарди евра у наредним годинама