понедељак, 08. март 2021.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Неуставно деловање председника САНУ
Преносимо

Неуставно деловање председника САНУ

PDF Штампа Ел. пошта
Митар Ковач   
петак, 15. јануар 2021.

„Што су људи гори, то су племенити подвизи насушнији.“

(академик Матија Бећковић)

Народ у Србији је некако навикао да против његових националних интереса и против државе делују поједини политичари, политичке странке, многе невладине организације и многе обавештајне службе, плаћени аналитичари и штампани и електронски медији. У новије време све више се за скоро непријатељски рад и противуставно деловање придобијају поједини професори, научни радници па и руководиоци појединих значајних националних институција.

У историји постојања САНУ није се десило да се њен председник понаша и делује противуставно, износећи ставове којима се угрожава суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак државе.

Актуелни председник САНУ академик Владимир Костић износи неприхватљиве ставове којима сугерише српском народу да: „неко овом народу мора да каже да Косово више није де факто нити де јуре у нашим рукама“ и да је у овом тренутку „једина политичка мудрост на који начин са елементима достојанства напустити Косово“.

Ове две констатације су довољне да тужилаштво по службеној дужности позове академика Владимира Костића на саслушање, потврди веродостојност датих навода и подигне оптужницу, пред надлежним судом. Истовремено, ред би био да у име моралне одговорности и због неуважавања САНУ поднесе остваку на дужност председника.

Зна добро председник САНУ да се неће позвати на одговорност због подривања суверенитета и територијалне целокупности, интегритета и суверености Р. Србије, као и противуставног деловања. Зато се неодговорно односи према САНУ, чији је председник, према свом имену и делу и према Р. Србији и српском народу у целини.

Много је питања ових дана која српски народ поставља академику Владимиру Костићу, али нажалост њихова реч се не чује. Тај свој бол народ носи у себи, таложи, грца и јеца, све до момента када се заиста увери да је све ово било део кампање за издају Космета.

Не може се лобирање за независност лажне државе Косово правдати правом на слободно мишљење и изражавање, како покушава актуелни режим, по други пут да правда изјаве академике Костића. Како схватити ту душебрижност извршне власти за „слободу речи“ академика Костића, него управо као суодговорност, вероватно као наручиоца његовог наступа.
Истовремено, народ је забринут зашто други академици, чије је животно дело посвећено српском народу, његовој историји, актуелном стању и будућности јавно не изнесу неслагање са ставовима и иступањем председника САНУ академика Владимира Костића? Поред блокаде медија и различитих притисака, народ очекује да се то деси, те да се предузму мере да се академик Костић повуче са дужности, поднесе оставку или да то они учине на предвиђен начин, већинском вољом. У колико САНУ не буде у стању да то учини сигурно је да ће, у народу, постати проказана и у доброј мери злоупотрбљена институција. Српском народу не треба таква институција, коју не осећа душу, биће, вредности и националне интересе српског народа.

Свестан је академик Костић да су и до сада многе јавне личности из власти, многи професори, чак са државних факултета, деловали против суверенитета и територијалне целокупности Србије. Понашали су се а и данас делују као лобисти лажне државе Косово и убеђују српски народ да је „све готово, да треба прихватити фактичко стање у име светле европске будућности и просперитета“. То раде упорно годинама ширећи дефетизам да је нецелисходна даља одбрана Косова и Метохије, посебно не ратом. Све то чине преко медија, са националном фреквенцијом, који су под потпуном контролом режима.

Под континуираном медијском кампањом, да се морамо одрећи Косова и Метохије, актуелни режим је наставио да, кроз такозване преговоре Београда и Приштине и кроз примену Бриселског и Вашингтонског споразума, пренесе надлежности Р. Србије над севером Космета на лажну државу Косову. То се чини у тајности, тако да је јадан народ неинформисан и суштински не зна шта се дешава.

У најновије време пренета је надлежност над ресурсима енергетског система на северу Космета на институције лажне државе Косово и Албаније. Поред тражења од јавности да режим појасни о чему се ради то се није десило. Извршна власт је умислила да нема обавезу никога ништа да пита и да може да ради шта хоће, те да предаје стратешке ресурсе Р. Србије. Једног дана ће морати сви у ланцу да поднесу рачуне и да одговарају за неуставно деловање.

Обављање функција у извршној власти, САНУ, факултетима, неким институтима, медијима не ослобађа одговорности. Напротив, мораће се положити рачуни једног дана, тражиће се одговор на питање: Ко је и колико афирмисао албанске националне интересе и урушавао уставни поредак, суверенитет и територијални интегритет државе Србије? То је извесно да ће се десити, само питање је времена и конкретних друштвених околности. Лакомислени су и неодговорни ти људи ако мисле да ће проћи некажњено за издају, уз образложење да имају право да јавно делују и саопштавају своје мишљење. То није било које мишљење него противуставно деловање.
Мишљење академика Костића није дато из домена науке, није представљање резултата истраживања из негог пројекта. Када се обраћа медијима он је председник САНУ и народ мисли да саопштава мишљење те институције а не никакав лични став.

Тешко је препознати мотиве оваквог отвореног неуставног деловања и понашања академика Костића, изузев да то чини по налогу власти и у знак захвалности за други мандат на дужности председника САНУ.

Дискусија академика Костића са владиком Глгоријем узета је само као повод за невешту одбрану срамних ставова о предаји и признању тзв. Реалности на Косову и Метохији. “Ја потпуно прихватам да нисам у праву, али питајте владику да ли је он у праву.

Ја сам путовао скоро и прелазио границу, тачно су ми показивали делове улице који нису згодни за шетњу. Било би сјајно да је Владимир Костић потписао Кумановски споразум и Дејтонски споразум и Бриселски споразум, онда имамо кривца и немамо о чему да размишљамо”, рекао је Костић.

Живети и одрасти у Београду је доста лагодно у односу на Косово и Метохију, али није сасвим јасно како један академик нема довољно емпатије за страдање српства изван Београда, те да студирање медицине и многе специјализације, усавршавања, докторат и научни радови из медицине нису довољни да просуђује о томе како треба решити национално питање и проблем Косова и Метохије. Управљати Медицинским факултетом у Београду, Клиником за неурологију КЦС и САНУ не даје за право академику Костићу да износи само лично мишљење о будућности Косова и Метохије. Да је среће давно би САНУ израдила монографију о том питању и без пуно медијске помпе упознала руководство државе шта треба чинити, а на примерен начин и целокупну српску јавност.

Изложен суду јавности академик Костић покушава да се правда и образлаже свој патриотизам ангажовањем у блиској прошлости: „Ја сам био доле под оружјем и моја деца су била овде. Један регрутован у брдску пешадију, други за размонтирање мина. Е нећу да ми такви говоре о родољубљу.“ “Је л’ Чарнојевић издајица? Ја мислим да није. Ја и ово што сам рекао, нека буде да нисам у праву, али нико у овом народу, укључујући Цркву, нема тапију над истином када је Косово и Метохија у питању. Не може нико да ме убеђује да сам издајник, јер док сам ја био овде, неки други и њихова деца су били ушушкани у иностранству”, рекао је председник САНУ. Учешће у Отаџбинском рату у одбрани Србије од агресије НАТО пакта 1999.године јесте за понос академику Костићу али и свим другим браниоцима Отаџбине, посебно оним који су дали своје животе и делове тела у одбрани Косова и Метохије. Завршетком оружане агресије НАТО пакта 1999.године, нажалост настављена је све до данас агресија другим средствима у функцији пристајања на одцепљење Космета и промене државних граница Србије. То није премет медицинских наука па би било логично да о циљевима НАТО пакта и неоружаној агресији кажу академици из других научних области.

Посебно је проблематично када академик Костић своје деловање и катастрофалне реченице правда речима: „Не слушајте мене, саслушајте интервју, ни у једном тренутку нисам изговорио тако нешто“, поновио је Костић и нагласио да је „инсистирао на дијалогу и ставу да нико нема право на тапију о истини“. „Данас, све то на основу лажи! Шта је истина, вероватно само то да сам појединац који се усудио да своје мишљење изговори“, указао је Костић. Нема дијалога господине Костићу око разбијања територијалне целокупности Србије, суверенитета и територијалног интегритета државе. У свакој развијеној држави савременог света то је недопустиво и неби прошло без одговорности. То може само у Србији када и власт и поједини политичари говоре о томе супротно Уставу Р. Србије и многим законима који третирају ова питања. Вероватно је и основни мотив уставних промена лежи у проблему решавања статуса Косова и Метохије.

У таквој мочвари издјничког менталитета појединаца у многим срединама власти, САНУ, у образовању, науци, медијима не да се простора да се огласи већинска Србија, која артикулише вољу народа и националне интересе. Они који су за очување Косова и Метохије у Србији, на различите начине се прогоне и излажу притисцима.
Поред таквог деловања власти на оне који је не следе по питању решавања Косметске кризе и поред медијског мрака, дефетизма и пропаганде, српски народ у Србији, Црној Гори , Р. Српској и у дијаспори није спреман да се одрекне те наше свете земље. Истраживања потврђују да се тај проценат у Србији креће преко 80 одсто а у Р. Српској и дијаспори преко 90 одсто. Литије у Црној Гори јасно су исказале став шта народ мисли о светој земљи, Косову и Метохији.
Режим у Србији свестан је расположења народа, по питању Косова и Метохије, па зато у тајности, кукавички и постепено преноси надлежности Р. Србије на институције лажне државе Косово, почев од судтва, тужилаштва, полиције, локалне власти, енергетике, здраства, образовања и редом све што су већ договорили кроз неуставни Бриселски и Вашингтонски споразум. Остао је још само тај „правно обавезеујући споразум“, који је вероватно договорен а треба у блиској будућности да се донесе.

Режим у Србији суочен је са страхом од спонтане реакције народа, у то време, па покушава да и кроз изјаве званичника, као што је академик Костић и поједини црквни великодостојници, умирује народ како би лакше прихватио издају Косова и Метохије.
То је сигурно погрешна процена јер народ који данас сумња, када се увери порушиће све пред собом па и издајничку власт, која евентуално прихвати „правно обавезујући споразум“. Власт ће покушати да то прикаже као нормализацију односа са Приштином а не никакво признање. Такве лажи неће проћи и народ је све више „отворио очи“ и неће допустити издају Косова и Метохије, јер има негативно искуство са Бриселским и Вашингтонским споразумом. Народ зна решење, нема промене граница Србије, може се говорити само о нивоу аутономије и надлежностима АП Косово и Метохија.

Највећи живи пјесник и академик Матија Бећковић казао је да су литије у Црној Гори све рекле без иједне ријечи, те да је вјерни народ пронашао бесмртни одговор, а нама преостаје да му се поклонимо, захвалимо и честитамо.

„КОСОВО ЈЕ НЕБЕСКО РЕШЕЊЕ СРПСКОГА ПИТАЊА! Речи Матије Бећковића продрле су у душу свих Срба..“

„Јерусалим је једини град, а остало су места и Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче, а Косово поље је највећи врх наше вере и наше културе. Србин је онај кога се Косово тиче, али Косово није само на том простору и на земљи, него је и на небу и свуда где има српског народа“.
Добро би било да је председник САНУ академик Владимир Костић о Косову упитао понешто свог колегу академика Матију Бећковића, који је својим животним делом помогао српском народу да сазна шта је Косово и Метохија и колики је његов идентитетски значај за будућност нације, њен опстанак и духовни и материјални развој.

(Аутор је генерал-мајор у пензији и оснивач Евроазијског безбедносног форума)

(ИН4С)

Извори:

1. https://bit.ly/3oLwa2D
2. https://bit.ly/3oO2OQZ
3. https://bit.ly/3sp25YF
4. https://bit.ly/2LPk6yz
5. https://bit.ly/38INbok
6. https://bit.ly/3bHixOg
7. https://bit.ly/3nESqty
8. https://bit.ly/3qjMh7K

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће ЕУ признати руску и кинеску вакцину против коронавируса?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер