Koja firma ima toliko novca u delatnosti koja je navedena kao uslov? Prst se upire u “MK grup” Miodraga Kostića. Šta znamo o takozvanom kralju šećera? To da je 2002. godine kupio tri šećerane za 9 evra i da se te privatizacije nalaze na onom famoznom spisku “24 sporne”.

Od DS-a se izgleda očekuje potpuna, brza i konačna eldepeizacija, a simbolički kraj tog procesa trebalo bi da bude uklanjanje i poslednjih simbola „stare politike o Kosovu“ – kako je to lepo formulisao Blic. Jeremić je valjda jedan od tih simbola, pa se on ismejava kad god se za to ukaže prilika.

Potpredsednik SAD obratio se učesnicima Minhenske bezbednosne konferencije rečima koje su do sada bile nezamislive.

Običan građanin zna toliko da se te nedelje (24.9) ili vikenda, desio oružani sukob Srba i policajaca Albanaca u okolini starostavnog manastira Banjska („Strahinjiću Bane [...] u malenoj Banjskoj) i da su zvanično stradala četiri lica, tri Srbina i Albanac. Posle toga, isti taj, običan građanin može da sazna: da je satima pre akcije „kosovske“ policije srpska naoružana grupa praćena i snimana iz vazduha; da je i KFOR (NATO) „prisustvovao“ sukobima; da je pronađena velika količina oružja – za „ceo bataljon“; da je, javnosti poznati, M. R. pismom priznao organizovanje oružane srpske grupe (sâmo to priznanje i nije sudski dokaz), i možda još ponešto.

Radilo se, prema mišljenju Varufakisa, o gigantskoj hijerarhijski organizovanoj korporaciji kojom upravljaju tehnokrate čiji je zadatak bio da sve depolitizuju i da se minimalizuju konflikti.

Narodna skupština, na osnovu Političke platforme, utvrđuje osnovne principe za političke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini.

Ostaje da se, u narednom periodu vidi hoće li ovaj režim, uprkos svih potresa ostati na vlasti, hoće li se dogoditi neka promena po principu „sjaši Kurta da uzjaši Murta“ ili će se dogoditi istinski, demokratski i nacionalni preobražaj našeg društva

Vrisak, jauci, plač, pa opet vrisak i jauci…i povici krvnika da niko ne utekne i ne pretkne u selu. Tog dana je masakrirano 65 duša u mom Bjelovcu, samo tog dana, a ukupo 109 mučenika za kojima niko osim nas ne plače, ne pita, ne traži pravdu…

Društvo i vreme koje traži „ne decu, nego superheroje“ jeste društvo bez morala, ne samo zato što su njime ovladale stihije zla koje se mogu savladati samo nadljudskim sposobnostima, već pre svega zato što je u njemu supererogacija izjednačena sa moralnom obavezom.

Sada, 12 godina posle je sasvim jasno da neki „službenik koji je prošao obuku za poslove platnog prometa“ ne može ni posle 12 godina da radi ono što su radili službenici SDK.