Ako Tramp pobedi na američkim izborima, nateraće Ukrajince na kraj rata ili će im uskratiti svu pomoć, što će izazvati egzistencijalnu krizu za NATO i EU. Nastojaće da napadne Iran, cene nafte će rasti

"Za Banja Luku smo krenuli 3. ili 4. septembra 1995, u konvoju vozila, autobusa i kamiona sa neophodnom logistikom, od municije do hrane, onim što se zove materijalno obezbeđenje. Da smo išli obavljati redovne policijske, a ne borbene zadatke, svedoči i to što smo nosili samo lično oružje, bez minobacača i teškog naoružanja koje PJP inače duži, nismo se spremali za borbeni zadatak. Putevi su bili zakrčeni kolonama izbeglica koje su išle ka Srbiji, jedva smo se probili do Banja Luke"

Naravno, nema tog „porodičnog blaga“ niti te „zlatne koke“ koju loše upravljanje ne bi moglo očerupati i upropastiti. Ali to nije argument da se svi preostali državni resursi rasprodaju, već razlog više da se, za promenu, njima pokuša domaćinski upravljati.

Stojeći na novoj istorijskoj polaznoj tački, spremni smo da zajedno sa srpskim prijateljima izgradimo zajednicu Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri. Prolećno cveće će se jednog dana pretvoriti u jesenje plodove, a drvo kinesko-srpskog prijateljstva će se razviti tako da bude visoko i jako, kao i doneti više plodnih rezultata koji doprinose boljitku oba naroda. To je ono što zajedno očekujemo i čemu želimo da svedočimo

Ako se Kosovo i Metohija preda, kako je i tamo i ovde već odlučeno, onaj ko to učini neće moći da se skriva iza izmanipulisane javnosti, niti će takva javnost moći da se krije iza velikog manipulatora. Mira u Srbiji neće biti, jer Kosovo je za današnji zapad samo nit uspešno rasparane čarape iza koje slede druge niti: jugoistočna Srbija, Raška oblast, Republika Srpska…

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju. 

Ono što danas imamo je dakle kombinacija slabog rasta i značajnog povećanja nejednakosti. Rezultat svega ovoga može biti mala manjina velikih pobednika i veliki broj gubitnika. Ali, takav ishod bi bio izbor, a ne sudbina. ‘Tehno-feudalizam’ nije neizbežan rezultat.

Ono što je važilo za "Miloševićev" zakon o informisanju ne može a da ne važi za "Dinkićev". Represija je motiv, cilj, sadržina i glavna karakteristika ovog zakona. On je osvetnički, zlonameran i represivan. 

Umesto da Vašington sprovodi ekonomsku politiku koja ima za cilj da promeni režim u Pekingu, on bi trebalo da aktivno upravlja ekonomskim odnosima sa Kinom na način koji mogu razviti interese SAD i odgovoriti na evoluirajuće geopolitičke zahteve