Beskrupuloznosti režimskih medija u Srbiji nema kraja.

Veoma je nepristojno i neprikladno bilo šta pričati kada se ovakva tragedija dogodi, ali je takođe nepodnošljivo slušati razne psihologe i psihološkinje koje po medijima od samog jutra prosipaju pamet, a nikako da kažu pravi uzrok ovakvim pojavama i zašto smo posrnuli kao društvo. Uzalud diplome, ako obraza nemaš i upireš prstom u pogrešna skretanja. Vreme je gospodo da svi pogledate oko sebe i zapitate se ko vam uređuje sistem i ko nam vodi i uređuje društvo, jer teško je biti roditelj u ovakvom sistemu.

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju. 

Trebamo se prisetiti da su i robovi imali želju, da nešto materijalno, stvoreno krvlju i suzama, ostave potomstvu. Zapitajmo se, šta to mi ostavljamo našim potomcima? Jesmo li mi bez želja i ljubavi prema njima? Sem dužničkog i kolonijalnog ropstva, da li im još nešto ostavljamo?

Ovo nije kraj, već početak. Breša je probijena i u diskriminisane grupacije uvršćene su osobe određene seksualne orijentacije. U sledećem koraku, antidiskriminacija više neće biti dovoljna. Zahtevaće se ravnopravnost. Recimo, u sklapanju brakova ili u usvajanju dece.

Svedoci uspona Hitlera i nacizma se brane da nisu znali. Bila je jeziva propaganda, plašili smo se komunizma. Naravno, sada se potomci istih tih plaše pandemije, klimatskih promena, transfobije i Rusije, možda ne baš tim redosledom ali je strah ta konstanta koja neizbežno vodi ka manipulaciji. Spoljni neprijatelji se sada pojavljuju u lepezi od virusa i sunca do Čajkovskog i Tolstoja

Nije sporno, dakle, da Zapad može promeniti dobavljača nafte. Potrebno mu je dve, eventualno tri godine da dosadašnju kupovinu od Rusije u celosti zameni nabavkom od drugog kupca. Međutim, ne baš kratak period manjka ponude inicira skok cena nafe, što se već i dogodilo, a biće još izraženiji ako se zabrana kupovine ruskih energenata, time i manjak ponude na globalnom tržitu, oduži i pooštri

A još je tragikomičnije što u sred tog medijskog i političkog blata koje sam naručuje i permanentno proizvodi, Premijer skrušeno stoji pred kamerama poručuje gradu i svetu kako „od njega niko neće ni jednu ružnu reč“.

118) Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao. Srbinu slobodno je roba kupiti, no ne prodati.

Protesti su takođe pokazali da monološke medijske predstave A. Vučića u kojima on beskonačno ponavlja već poznate i toliko puta ponovljene floskule, nemaju više nikakav realan uticaj na nove generacije koje su na transparentima to izrazila na sebi svojstven način kroz parolu „SMARAŠ VUČIĆU!“