„Mlad, lijep i pametan“ konačno je oterao, valjda u političku prošlost, poslednjeg i najdugovečnijeg od trojice „mladih, lijepih i pametnih“ koji su na vlast u Crnoj Gori, potkraj osamdesetih godina prošlog veka, došli upravo na talasu srpskog nacionalnog samoosvešćenja...

 „Ma ne mogu, bre prijatelju, ništa da ti objašnjavam... Odakle mi pare? Pa našao sam! Znaš li ti kako se gradi zgrada? Ništa se ne plaća, prijatelju. Nego daješ u kvadraturi. Znači, ne trebaju ti pare uopšte! Graditelju daješ procentualno kvadraturu“

Tako se – kombinacijom prećutkivanja, ignorancije i bahatosti – tretiraju ekonomski rezultati, tako se tretira tema medijske (ne)slobode, kao i zamerke zbog demokratskog deficita i suženja prostora za argumentovanu kritiku vlasti.  Ne radi se tu o klasičnoj cenzuri, već o čitavoj paleti sistematskog obeshrabrivanja kritičke javnosti.

Cilj naše inicijative o otvaranju suštinskog dijaloga nije uperen protiv evropske perspektive Republike Hrvatske. Mi se zalažemo za pomirenje srpskog i hrvatskog naroda i uspostavu svestrane saradnje između dve države, uz puno poštovanje ljudskih prava svih građana bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost.

Kada su i SAD i SZO proglasile kraj vanredne zdravstvene situacije, naivni su možda pomislili da je noćna mora zvana pandemija kovida-19 konačno završena. Ali mi koji smo od početka tvrdili da prava noćna mora nije sam virus, već distopijski odgovor vlade na njega u ime „javnog zdravlja“ - smatramo da nije vreme za slavlje

Prvi korak je već učinjen glasanjem za rezoluciju u UN kojom se osuđuje agresija Rusije na Ukrajinu

Koliko god potreba naših sugrađana da učestvuju u ovoj najnovijoj modi bila smešna, iskarikirana i u suštini besmislena, Beograd i drugi gradovi Srbije daleko su od pomame koja je u vezi sa ovom igrom zahvatila metropole sveta.

Vlada sada ide na prodaju prirodnog nacionalnog resursa koji donosi zagarantovane visoke prihode. Telekom je  najprofitabilnije srpsko preduzeća, koje je i u javnosti sinonim za uspešno poslovanje, solidnu brigu o zaposlenima, te zavidnu odgovornost za društveni boljitak.

Dva ministra iz iste stranke, a toliko razlika. Ne samo u pristupu, već i u ukupnoj politici. Čovek se mora zapitati da li je to slučajno? I da li su u pravu oni koji Demokratsku stranku vide kao konfederaciju različitih regionalnih i interesnih frakcija?

Očigledno je da je pošast politikantske tabloidizacije (ili bolje rečeno tabloidiotizacije) uzela velikog maha i da joj ne mogu odoleti ni mediji koji sebe bez velikog osnova samoproglašavaju za tzv. nezavisne, liberalno-demokratske, slobodne i objektivne