Ovaj serijal ubedljivo i sa mnogo talenta zahvata suštinu unutrašnjih sukoba u ljudskom društvu, a sve da bi nam pričao jednu u velikoj meri večnu priču o humanosti i otuđenju, empatiji i ksenofobiji, banalnosti zla i uzvišenosti dobra, a sve to stavljeno u realpolitički kontekst koji je sasvim primenjiv na savremeno društvo. I koji mu je, možda, preko potreban. 

U suštini, aktuelna SNS vlast, na čelu sa Vučićem, neodoljivo podseća na mađioničara (mada ni asocijacija sa uličnim šibicarima ne bi bila potpuno neumesna) koji neprestano ponavlja „gledajte u deficit“ (koji se smanjuje), „gledajte u deficit“, „ne dam Kosovo“, „ne dam Gazivode“ , dok pogled posmatrača odvlači sa onoga što u međuvremenu zapravo radi.

Kada Rusi, Belorusi, Kinezi i ostali narodi koji pamte ko je bio gde i ko je šta radio pre 80 godina u Moskvi slave Pobedu, mi je slavimo sa njima. Jer 9. maj možda jeste ruski, ali – malo je i naš

Neke liberalne duše rekle bi da je 48 godina Huverove vladavine predug period čak i za tako veliku demokratiju kao što je američka, ali su svi ti predsednici, ministri pravde valjda dobro znali da li je Huver više štitio njihove privatne sramote ili nacionalne uspehe.

Na zapadu već postoji ono što je nekad bilo u komunizmu – autocenzura. Oni su tu autocenzuru uveli kroz ideju političke korektnosti, dakle sve ono o čemu ne treba da se priča, oni kao disciplinovani ljudi koji pripadaju protestantskom i katoličkom odgoju, oni to vrlo lako prihvataju. 

Ono što plaši zaposlene u Telekomu Srbija, zbog čega su sindikati odlučno protiv prodaje, je iskustvo iz Hrvatske gde je nakon privatizacije iz kompanije otišlo 10.000 ljudi. Sindikati u Hrvatskoj upozoravaju da se, zajedno sa zaposlenima, iz ove kompanije iseljavaju i poslovi koje je nekada obavljao HT.

Ako građani kažu da je najbolje izaći na jednoj izbornoj listi i da nju treba da kandiduju studenti, šta tu ima dalje da se priča. Opozicija onda treba da preskoči ovaj izborni ciklus i sve svoje resurse stavi u funkciju pobede studentske liste

Suočiće nas sa tim da su interesi bogatih ljudi sa kojim je tesno povezana za nju apsolutni prioritet, a javni interesi i građani vrlo malo bitni. Suočiće nas sa našom krajnje deprimirajućom realnošću koja se što pre mora menjati.

 Naravno, i da, dok ih vaspitavamo i pripremamo za život, ne zaboravimo da su upravo oni ta generacija na koju moramo da računamo da će biti dovoljno smela i zrela da svet za neke nove klince menja nabolje. I to ne onaj virtuelni.

Niko ne spori načelni zahtev da poslovanje Telekoma bude još profitabilnije, organizacija racionalnija a modernizacija brža, ali to nisu razlozi za prodajutuđoj državnoj kompaniji, stranoj državi, već  razlog više da se Telekom zadrži u vlasništvu Srbije uz preduzimanje odgovarajućih mera?