U Hagu se sudilo rukovodiocima Srbije, čime se došlo do – pravedne laži. Bilo je pravičnih suđenja protiv muslimanskih komandanata, ali su mediji pisali samo o suđenjima Srbima. To vam je kao u Kafkinom „Procesu”, s tim što je Kafka bio optimista.

Mislimo svojom glavom, razgovarajmo sa prijateljima i rođacima, prosleđujmo POUZDANE informacije sa malobrojnih patriotskih i objektivnih sajtova... Pokažimo i Dvoru i Imperiji – ali i domaćim mafijašima i mutikašama – da nismo jadne budale.

Problem je u tome što, kada se tiranin izjednači sa državom, svaki udar na tiranina je udar na državu – dok se politički sistem u zemlji ne izmeni. Ali u toj situaciji, krivac za propast države nije ogorčeni narod, već tiranin sam.

Taj snimak, koji je obišao celu Srbiju, postao je simbol borbe ''čestitih Beograđana'' protiv ''seljaka'' i ''huligana'' iz unutrašnjosti Srbije, koji, eto, u naš velegrad dođu samo kada treba da se ruši, pali i razbija. Beograd je, valjda, samo za Beograđane.

Zaista, ako su od „socijalista“ ostali samo Vulin i oni poput njega, socijalizam jeste uveliko nerealan, jer su oni njegova očigledna negacija i surogat.

Da li je moguće da je ovo što smo danas imali prilike da vidimo na ulicama Beograda normalna pojava? Kome je bilo u interesu održavanje parade po cenu ovolikih uličnih sukoba i navlačenja gneva običnih građana prekomernim korišćenjem sile?

Naprednjački režim nam pokazuje svu svoju bahatost jer je svestan da pored građanske inicijative Ne da(vi)mo Beograd koja se otvoreno suprotstavlja izvođenju ovog projekta ne postoji ozbiljna politički i društveni pokret koji bi bio ozbiljna brana ovom pogubnom voluntarizmu.

Da su rezultati merilo, ova vlada bi bila svedena na najmanji kabinet na svetu, a ogromna većina ministara bi morala da ode zbog neuspeha ili statiranja – od ministara spoljnih poslova i infrastrukture, preko poljoprivrede, urbanizma, energetike, zdravstva...

Nedavni uspesi sirijske vojske mogli bi, ukoliko se nastave, da donesu značajnu prevagu na stranu Asadove vlade u Damasku, što je odmah primećeno u Rijadu, Jerusalimu, Vašingtonu, Briselu. Odjednom je ponovo vaskrsla priča o sarinu, ratnim zločinima i mogućem vojnom angažovanju NATO pakta, a usledili su i izraelski vazdušni udari na Damask.

Ozbiljni analitičari politike Bele kuće ukazuju da je Obami ova prevremena nagrada neka vrsta „kamena oko vrata“. Dodatno ga obavezuje da ispuni obećanja s kojima je došao do Ovalne sobe. Ove naše malo šta obavezuje da ispunjavaju obećanja, njima su „ruke odvezane“, a kamen su nama okačili oko vrata.