Iako vladini zvaničnici izriču neodmerene pohvale za svoju organizovanost i način reagovanja u ovoj vanrednoj situaciji, ovde se desio do sada retko viđeni obrt. Upravo je samoorganizovano društvo poguralo državne strukture da najzad počnu da obavljaju svoje funkcije.

Pravovremena reakcija RTS-a je, moglo bi se reći,  spasla Ilića privatne tužbe, jer je, kako je rekla Jelena Trivan, „posle saopštenja RTS-a postalo jasno da to nije spor između Velimira Ilića i nje nego da je to pitanje za državne organe“.

U Moskvi na demonstracije je izašlo oko dvadeset hiljada ljudi. Prema podacima policije, bilo je okupljeno 14.000 ljudi a organizatori navode brojku od 150.000. Realna cifra je sasvim blizu podatku policije.

Sa nikad manjim rejtingom i u nikad težoj poziciji ministar Dinkić pokušaće još jednom da napravi dobitnu političku taktiku i pokaže da jedino on u srpskoj politici ima siguran posao. Jer, Dinkić nije uspeo da stvori stranku koja može biti alternativa DS-u, a nije spreman da bude satelit demokrata.

Mislim da Iranci ne bi uzvratili naročito efikasno protiv Izraela. Oni bi pokušali, ali to bi bilo fragmentarno, neznatno bolno, ali ne odlučujuće. Iranci bi bili apsolutno ubeđeni da je to urađeno uz naš prećutni pristanak.

Nuđeni su Amerikancima placevi između Vojne akademije i „Radovog” stadiona, pa na špicu Crnotravske, te na Bežaniji, i to sve pre agresije 1999. Sve su to naši prijatelji odbili da bi željenu poziciju, te godine, malo poravnali krstarećim raketama i dopola završili posao oko nove lokacije.

Ovako nešto se nikada ne bi dogodilo u Gadafijevskoj Libiji a SAD su upravo direktno i indirektno učestvovale u ubistvu Moamera Gadafija. Amerika je stvorila “novu” Libiju u kojoj je više nego ikada u njenoj ranijoj istoriji prisutan radikalni islamski faktor. Sve se vraća rekli bismo.

Ljudi koji su bili za promene, prevareni su. Revolucija koju su izveli pretvorila se u izdanu revoluciju. Izdale su ih vođe, koje su se obogatile. Jeste farsa, ali birači u Zemunu i na Voždovcu pronašli su novog mesiju u Tomi Nikoliću. Oni pismeniji nisu na izbore ni izašli.

Što se tiče ekonomskih odnosa, prema F. Fukojami, reč mora biti o korekciji kapitalizma u smislu do kojeg stepena država mora pomagati društvu da bi se osposobilo za promene. Nova ideologija ne treba da smatra tržište kao cilj sam za sebe.

Na narednim parlamentarnim izborima, vanrednim ili redovnim, ispuniće se baš ono što praktična DS, ta Brena-nacionale srpske političke scene, želi, ma ko bio pobednik tih izbora, biće to, „znači“ po receptu DS. Ako ne u istoj državi, svi Srbi biće u istoj interesnoj sferi. Pa, ako. Šta fali?