U Kremlju, vest o smrti Berezovakog stigla je za vreme zasedanja Saveta za bezbednosti. To je potvrdio pres sekretar predsednika Putina, Dmitrij Peskov. On je izjavio da je pre izvesnog vremena Berezovski uputio pismo Putinu u kome je priznao da je učinio mnogo grešaka i zamolio za oproštaj.

Nisu razumeli ni Zorana Đinđića, koga su počeli da slave tek kad je ubijen! Kroz istoriju ljudi nisu razumeli one koji su videli dalje od svojih savremenika. Neki od njih su spaljeni na lomači, da bi posle postali heroji.

Još jedan centralni stub Putinove doktrine, težnja za vojnom superiornošću koja ne može biti dovedena u pitanje u ruskom susedstvu, objašnjava stabilan rast u odbrambenom budžetu Moskve tokom Putinovog predsedavanja, od procenjenih 29 milijardi u 2000. do 64 milijarde dolara 2011. godine.

Rekao bih da čitava atmosfera koja je pratila usvajanje ovih izmena i dopuna dobro ilustruje stanje na srpskoj političkoj i medijskoj sceni. Mnogo politikantstva i trgovine, lažnog zaklinjanja i junačenja. A sve navodno u ime „evropskih vrednosti".

Postkosovski ciklus koji živimo nije za pevati o njemu. Nema mudrog despota Stefana Lazarevića, imamo samo nejake Uroše. Ne znam zašto, ali kada od njih slušam kako je jedna od opcija i podela Kosova – mislim da je to sve samo ne opcija za razmatranje.

Nemamo iluzija da će promoteri kosovske nezavisnosti uvažiti protivljenje Srbije da Kosovo dobije svoju vojsku, niti da Srbija ima moći da to fizički spreči, ali ona mora svojim protivljenjem naglasiti da bi to bilo još jedno u nizu nasilja koje se Srbiji serviraju duže od dve decenije.

Jedna od do nedavno najrazvijenijih i najdinamičnijih država SAD počinje da solira u svojim spoljnoekonomskim odnosima, a do vođenja samostalne politike od toga je deli samo jedan mali korak.

EU je zaokupljena bitnim sopstvenim unutrašnjim problemima kao što su to neizvesna budućnost evrozone, uvrežena ekonomska stagnacija, nezaposlenost, terorizam, imigracija, energija, odnosi sa Rusijom, ... tako da proširenje EU ne predstavlja nikakav prioritet ni interes za EU još dugi niz godina.

Ne očekujem promene u našoj spoljnoj politici, a ko će biti ministar, nije od presudne važnosti. Predsednik sasvim sigurno nije davao takva obećanja stranim diplomatama. Ovo je suverena zemlja kojom rukovode ljudi koje su izabrali građani, a ne strane diplomate.

Da se ne lažemo, to što se dešava u Africi nema veze ni sa igrom, ni sa umećem. Svi su otišli samo po pobedu. Baš kao što se ide i u rat. Ajmo iskreno, da nije bilo Foklanda, da li bi bilo Maradonine ruke? I da nije bilo četnika i ustaša da li bi bilo ruke Batice Mirkovića?