Isključivo je Ustavni sud nadležan za odlučivanje o zabrani rada udruženja. Uporedna iskustva ustavnih sudova pokazuju da institut zabrane organizacija nosi sobom izvesne opasnosti. I jaki ustavni sudovi retko se upuštaju u odlučivanje o ovim pitanjima.

Zvanično saopštenje zvaničnika bratstva na engleskom jeziku u štampi izbeglo je teoriju zavere, fokusirajući se na osudu incidenta i na izražavanju simpatija i solidarnosti.

Nezadovoljan što se Statut Vojvodine „kiseli kao testo za štrudlu“ Bojan Pajtić otvoreno stavlja do znanja Borisu Tadiću da mu je bitnija Vojvodina nego DS i počinje primenu spornog Statuta. Boris Tadić, na drugoj strani, sve češće govori da neće dozvoliti autonomiju koja je samo drugo ime za državu.

Učesnici Bledskog foruma frustrirani su sadašnjom politikom Srbije, a  „opšti je osećaj da Srbija za sada uspeva vešto da manevriše između dva teška problema – Kosova i članstva u EU, tako da su sada „sve oči fokusirane na ono što će Srbija sledeće uraditi“.

Kao ilustracija te političke klime mogu nam poslužiti dve najnovije rezolucije EP – jedna o Srbiji, a druga o Kosovu. Prva nam, u stvari, i nije toliko važna, iako ona unekoliko pokazuje kako evropske birokrate vide Srbiju, ili pre, kakvo viđenje Srbije projektuju u cilju vršenja dodatnog pritiska da se naša država još više posveti svom „bezalternativnom putu“.

Stiče se utisak da Srbija ne sme da protestuje zbog huliganskog ponašanja nasilnika u Briselu, koji su napali grupu navijača iz Beograda koji su se sasvim mirno šetali “nezgodnim” delom Brisela. Toliko o toj demokratskoj Evropi koja se užasava srpskih nasilnika.

Ujedno, moram i da vas podsetim, na ogroman broj nevladinih organizacija, finansiranih novcem iz SAD, Evropske Unije, kao i pojedinačnih zemalja Evrope, koje skoro po pravilu, vode politiku protiv interesa Srbije, njenog naroda i vlade

Zato je, dakle, bilo apsolutno hitno za glavne „evropske sile“ da učine sve da do utakmice ni ne dođe. Za razliku od domaćih medija i „eksperata“, strani mediji izvestili su o poseti Hejga Beogradu kao o „pojačavanju pritisaka zapadnih država na srpske vlasti...

Profesorka Smilja Avramov je u jednom kratkom periodu devedesetih godina na početku jugoslovenske krize bila pravni savetnik Slobodana Miloševića,ali sigurno nije bila kreator njegove politike jer je vrlo brzo nakon prvih pregovora o sudbini Jugoslavije i Srbije napustila ovu poziciju.

Sve sličnosti možda su samo slučajne. Barem 15 dana koliko traje prvenstvo sveta u košarci i građani Srbije mogu da se osećaju kao da su veliki i moćni, kakvi su bili na geopolitičkoj i košarkaškoj pozornici tokom Hladnog rata.