Dva teritorijalna spora koja Japan vodi sa Kinom i Rusijom treba sagledati u zajedničkom svetlu, drugim rečima, uprkos tome što ovi incidenti deluju nepovezano, oni su naprotiv nerazdvojni deo spoljne politike Japana.

Od četiri puta kada nismo podržali odluke EU, jednom je to bilo zbog osude rukovodstva Republike Srpske, drugi put zbog činjenice da bi se time de fakto dao legitimitet „humanitarnim intervencijama” kakva je bila i „Milosrdni anđeo” 1999. godine.

Preko svoje gigantske multinacionalne kompanije Areva, u kojoj država ima 80% akcija, Francuska koristi dva glavna rudnika u Nigeru. U onom u Arlitu ima 63% akcija, u Akokanu 34%, a u Imurarenu, koji još uvek nije počeo sa radom, ima 56% akcija.

Ja sam među prvima došao na crne liste EU i SAD zbog prošlog zakona o informisanju. SPS nikada neće glasati za svađanje sa medijima i novinarima, ukidanje skupštinskih televizijskih prenosa, prebijanje građana, vraćanje na većinski sistem, ratove.

Ovo znači da trenutni nivo spoljne intervencije u Siriji jeste sličan nivou koji je izvršen protiv Sovjetskog Saveza i njegovih komunističkih pristalica koji je usledio nakon sovjetske intervencije u Avganistanu. Spoljni saveznici ne obezbeđuju samo obuku, obaveštajne podatke i pomoć, već takođe i oružje.

Još dok je gospodin Manter bio ambasador SAD u Beogradu, postojala je ideja da se organizuje moja poseta SAD. A pre desetak dana primio sam predstavnika Srba iz Amerike. Zamolio je ako mogu da odvojim vremena da mi i Srbi koji žive u Americi organizuju posetu.

Zgrada Geozavoda postala je karakteristična slika Srbije, koja je za samo sto godina prešla put od relativno zdravog i stabilnog društva do države bez zakona na ivici raspada, kome su novac, prasetina i trubači sve više jedino merilo identiteta.

Ova rasprava u Narodnoj skupštini pokazala je porazno stanje našeg krhkog parlamentarizma koji je u Srbiji sveden na privid i samim tim ispražnjen od pravog značaja i doveden u apsolutno podređen odnos prema izvršnoj vlasti.

Da li je potrebno da na svakih sedam minuta imamo drugi državni sistem unutar jedne države? Da li je potrebno da na svakih 15 minuta transportne razdaljine imamo drugačiji poredak, da li je to funkcionalno, korisno društvo, da li to ekonomija jedne zemlje može da izdrži?

U decembru 1992. jedan je bataljon marinaca iskrcan u Somaliji, u „Operaciji vratiti nadu“ (“Operation Restore Hope”). Nada nije vraćena, lokalno stanovništvo iskasapilo je marince i proteralo ih u roku od četiri meseca.