Ova rasprava u Narodnoj skupštini pokazala je porazno stanje našeg krhkog parlamentarizma koji je u Srbiji sveden na privid i samim tim ispražnjen od pravog značaja i doveden u apsolutno podređen odnos prema izvršnoj vlasti.

Kada počnem da radim sa nekim u politici, verujem u konstantnost i doslednost i verujem u istrajnost na zajedničkom projektu. Na unutrašnjem političkom planu pokušavam da imam konstantne saradnike.

U decembru 1992. jedan je bataljon marinaca iskrcan u Somaliji, u „Operaciji vratiti nadu“ (“Operation Restore Hope”). Nada nije vraćena, lokalno stanovništvo iskasapilo je marince i proteralo ih u roku od četiri meseca.

LDP ne želi da dopusti da sedimo i kukamo kako je strašno živeti u zemlji trojnog pakta Koštunice, Nikolića i Šešelja. Zbog toga što nikakve slobode, ni medija ni normalnog disanja, neće biti ako se sada sruši Vlada, a otvore vrata za njihov povratak na vlast.

Nemojmo biti zavedeni zabludom da funkcionalno jedinstveno tržište zahteva da sve bude usklađeno, da žudimo za nekim nedostižnim i idealno ravnim terenom za igru. Države su različite. Donose različite odluke. Ne možemo da harmonizujemo sve.

Naši spoljnopolitički prioriteti su put ka članstvu u EU, odbrana teritorijalne celovitosti diplomatskim sredstvima i ostvarivanje najboljih mogućih odnosa u regionu. Do sada smo na sva ta tri fronta imali uspeha, rekao bih mnogo više nego što je iko očekivao.

Žirinovski se tako i ponašao. Pravo sa pres konferencije otišao je na pijacu gde se počastio kiselim kupusom i čuvenom ukrajinskom slaninom. Prodavci su se prema njemu poneli veoma prijateljski.

U ovom trenutku za izmene i dopune Zakona o informisanju bi glasalo 108 poslanika, protiv 110. Ako od 12 poslanika LDP-a, 10 glasa za i ako za glasa i pet penzionera, to je ukupno 123. I to je dovoljno za izglasavanje zakona ukoliko u sali ne budu Pešićeva, Korać, Batić, Damjanović i Haljimi.

Jedna od do nedavno najrazvijenijih i najdinamičnijih država SAD počinje da solira u svojim spoljnoekonomskim odnosima, a do vođenja samostalne politike od toga je deli samo jedan mali korak.

Moralno breme je daleko teže i opasnije. Narod se oseća prevarenim, poniženim, opljačkanim i postiđenim, ali još nema dovoljno pokajanja i gneva zbog ravnodušnosti sa kojom su primljeni 5. oktobar 2000. i Vidovdan 2001. i njihove posledice.