Zar zaista Beograd nema sredstva da rekonstruiše Tašmajdan nego prihvata, u najmanju ruku, nepristojnu ponudu iz Azerbejdžana od dva miliona evra, uz uslov da u ovom našem najznamenitijem prestonom parku svoj spomenički kutak dobije i prvi predsednik Azerbejdžana Gajdar Alijev.

Pre svega - da ne bude nikakve dileme - opšte je poznat stepen bliskosti predsednice u susedstvu sa SAD i NATO, a u najkraćem zamislivom roku postalo je sasvim „bjelodano“ i koliko je „prijateljski“ nastrojena prema Srbima.  I obe ove činjenice i te kako zaslužuju političku pažnju, i čine nezaobilazne teme za diskusiju.

Nije država Srbija ta koja ne omogućava formiranje tog tela Bošnjačke nacionalne manjine, već predstavnici BKZ žele da preuzmu primat i sebe predstave kao jedine legitimne predstavnike Bošnjačke nacionalne manjine.

Stvari su bile još i krvavije u drugim zemljama. Aristotel u svom nacrtu politike nije spominjao izgradnju imperije, ali su osvajanja stranih teritorija oduvek igrala važnu ulogu u nametanju dugova, štaviše ratni dugovi su zapravo glavni uzrok javnog duga u modernim vremenima.

Isključivo je Ustavni sud nadležan za odlučivanje o zabrani rada udruženja. Uporedna iskustva ustavnih sudova pokazuju da institut zabrane organizacija nosi sobom izvesne opasnosti. I jaki ustavni sudovi retko se upuštaju u odlučivanje o ovim pitanjima.

Čavez je bio čudo, a čudo je bio zato što se nije prodao SAD i venecuelanskim elitama. Jer da se prodao, Čavez bi se, baš kao i saudisjka kraljevska porodica, veoma obogatio prihodima od nafte, SAD bi ga poštovale, baš kao što Vašington odaje poštu i ceni sve svoje marionete: primanjem u posete Beloj kući.

Nezadovoljan što se Statut Vojvodine „kiseli kao testo za štrudlu“ Bojan Pajtić otvoreno stavlja do znanja Borisu Tadiću da mu je bitnija Vojvodina nego DS i počinje primenu spornog Statuta. Boris Tadić, na drugoj strani, sve češće govori da neće dozvoliti autonomiju koja je samo drugo ime za državu.

U poslednjih devet godina neprestano smo slušali mantru o „ubrzanom pridruživanju“ Evropskoj uniji. Pažljivi posmatrač naših medija i retorike političara lako može uočiti kako ovaj diskurs polako nestaje iz javnog vokabulara.

Možda će biti dovoljno novca za politički marketing za najviše dva meseca. To dalje znači da će morati da se proda i Energoprojekt, da se makar stigne do juna. Onda ide leto i Tadić se nada da praktično sigurno može da preživi godinu dana.

EU je zaokupljena bitnim sopstvenim unutrašnjim problemima kao što su to neizvesna budućnost evrozone, uvrežena ekonomska stagnacija, nezaposlenost, terorizam, imigracija, energija, odnosi sa Rusijom, ... tako da proširenje EU ne predstavlja nikakav prioritet ni interes za EU još dugi niz godina.