Članstvo u NATO paktu drastično pogoršava bezbjednosno-političku poziciju Švedske. Ono bi značilo da se naša zemlja prilikom konflikta između velikih sila automatski uvlači u eventualni rat. A rizik za rat raste zato što bi Rusi ulazak u NATO pakt shvatili kao dio agresivne politike usmjerene protiv Rusije.

Dodik je tamo neprikosnoveni lider, a ono što ga razlikuje od pominjanih lidera, jeste manjak sirovog nacionalizma i primitivne ratobornosti, a višak preduzetničkog entuzijazma koji uverava narod da nije jednom zauvek ispostavljen istorijski račun, po kome „Srbi ono što dobiju u ratu izgube u miru“.

Hrvatskim novinarima Tadić je poručio da Hrvati moraju imati perspektivu u BiH, ostvare svoja prava i zaštite interese, što će između redova može protumačiti i da ne bi imao ništa protiv formiranja trećeg entiteta, kada bi to prihvatila druga dva naroda.

Cela Vlada je Aleksandar Vučić. I to ne samo u smislu da su svi ministri u njegovoj senci, nego i u činjenici da u svim poslovima koje Vlada rešava on pokazuje da je glavni, da je on taj koji najviše radi, najviše doprinosi... Ta vrsta preuzimanja odgovornosti i novih poslova delovala bi kao političko samoubistvo kada se ne bi imao u vidu marketinški aspekt tog uvek novog aktivizma.

Za očekivati je stoga, ako je u vlasti ostalo i malo razuma i odgovornosti, da će sudska odluka na kraju biti izvršena, bez obzira na Zukorlićeve pretnje i podršku iz inostranstva. Neprestano tolerisanje njegovog nasilništva sugeriše da  vlasti odgovara da ima još jedno žarište.

Strastvenim promoterima "belih  listića" – nastalih kao odgovor na pitanje o "manjem zlu" koje je, uokvireno kao retorsko, postavio Srđa Popović – moralo je biti jasno šta znači izborni poraz DS i kako će izgledati vladavina na brzinu "evropeizovanih" radikala. Dakle, zašto je Srbijanka Turajlić pogurala Srbiju u Vučićevo autoritarno naručje?

I tako je još jednom, briselska birokratija pobedila zdrav razum. Kako i ne bi, kad lebom rani tolike hiljade službenika koji moraju nekako da opravdaju postojanje svojih radnih mesta. Sve je odlično zamišljeno, a i “greška u kompjuteru” je po “evropskim” standardima.

Daćemo radije i tuđoj državi i vladi, ono što smo davali do sadas "Telekomu", ali nećemo ništa dati bilo kom kupcu i strancu, privatniku, koji krene da kupi naš "Telekom"! Akciju sprovesti i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori!

Na kraju, svaka čast DŽej Kej. Ispljuvala je, kao što to biva u priči o Frankenštajnu, sve one koji su je licemerno hvalili, kao što čovek hvali majmuna „baš je sladak, ne kaki nasred sobe“. To je cena egzibicionizma držanja majmuna kao kućnog ljubimca.

Slučaj Bredlija Meninga i Edvarda Snoudena moramo da posmatramo kao istinski primer neviđene hrabrosti i neustrašivosti dvojice mladih ljudi koji žele planetarnu pravdu i koji se bore protiv nemani koja je u stanju da proguta sve koji ne misle u skladu sa centrima moći.