Na žalost, rešenje kosovskog pitanja nije ni blizu što se vidi na osnovu ovih psiholoških pritisaka i propagandnih probnih balona koji samo služe da testiraju volju Srbije i spremnost da se brani njen teritorijalni integritet.

Neki u Moskvi smatraju da se Srbija neiskreno odnosi prema Rusiji: u predizbornim kampanjama su svi rusofili, a na vlasti sprovode prozapadnu politiku. Tvrde da je Srbija kao mlađi brat koji je u lošem društvu, pa kada dobije batine, tada se seti starijeg brata i od njega traži zaštitu.

Ozbiljne države svoju prošlost ne unižavaju, već od nje uče i prema tom nauku se i vladaju. Možda menjaju ideologije i državna uređenja, ali  sopstvenu istoriju ne odbacuju. Prihvataju je takva kakva jeste.

Ni ova vlast nije shvatila osnovnu lekciju demokratije, da mediji ne mogu biti produžena ruka i politikantska batina jedne stranke i da će se takav pristup medijima vratiti kao bumerang upravo onima koji se rukovode ustaljenom praksom jednoumlja, gušenja slobodnog i kritičkog mišljenja i dijaloga.

Povlačenje američkih trupa ostaviće jedno destabilizovano i potpuno razoreno društvo u kome će se nasilje samo intenzivirati, s obzirom da Iračka armija nije spremna da se uhvati u koštac sa svakodnevnim terorističkim napadima.

Nacrt zakona izazvao je reagovanja u novinarskim krugovima i javnosti. Sudeći po tim reagovanjima, u novinarskim krugovima ima i pristalica, ali i žestokih protivnika predloga.

Ova vlada je nastala na lažima, prevarama i uz direktno učešće stranih ambasadora i domaćih tajkuna. Na tim trulim temeljima ne može da nastane ništa dobro. Ogromne laži i prevare će srušiti Vladu, a da li će konkretni izvršilac biti Dinkić ili neko drugi manje je važno.

Kakve političko-bezbednosne i ekonomske posledice može da izrodi dalje zaoštravanje odnosa na relaciji Peking-Tokio? Gnev sa ulica velikih kineskih gradova već je dao „prve rezultate“, širom Kine su napadnuta ne samo diplomatska predstavništva Japana, već i fabrike japanskih proizvođača.

Dakle, ako je kazne moguće naplatiti – gasiće se mediji. A to nije demokratija i to nije Evropa. Ako naplata ne bude efikasna, onda drakonske kazne služe samo da uteraju strah u kosti novinara. Ni strah ne pripada demokratiji.

Čavez je izjavio da preferira da ga nasledi Maduro u decembru, tokom vikend posete Karakasu u pauzi između terapija. Ali čini se da se ostatak partije ne slaže sa ovim. Madurovi protivnici veruju da je on suviše blizak sa Kubom a da je s druge strane , suviše udaljen od Venecuele.