Tri stotine i pedeset godina, za koliko je moravska Srbija robovala pod Turcima, čuvar njene ideje o državnosti i onda kada države više nije bilo – bila je Srpska pravoslavna crkva. Njeni patrijarsi, vladike i kaluđeri uvek su bili na čelu narodne borbe za slobodu, pa su zato u mnogo primera vešani i davljeni, sabljom sečeni i nabijani na kolac.

Ko to destabilizuje Srbiju koja je, evo samo što nije, postala lider ne samo regiona nego i Evrope? Deca? Par patriotskih organizacija sa malo para i ne tako dobrom logistikom? Ko se to ponudio da umesto njih sedne u ćeliju i bude ispitivan kao poslednji kriminalac?

Brutalno kontrolisani mediji, pored ostalog, Vučiću trebaju i da bi mogao da prikrije sopstvenu metaforfozu, od mladog Šešeljevog jurišnika koji preti osvetom „sto Muslimana za jednog Srbina“, u velikog poštovaoca Tonija Blera i Alistera Kembela

Oslobađanje Jurišića predstavlja skandal bez presedana za čitavu Srbiju i srpski narod i ogroman šamar pravdi koja se selektivno primenjuje samo u slučaju optuženih Srba. Na Zapadu postoji slika po kojoj su jedine žrtve rata u Bosni samo Bošnjaci.

Naša situacija se dosta razlikuje. Nemačka kancelarka Angela Merkel je čak izjavila da je sama činjenica da evro postoji garancija da u Evropi više nikada neće doći do krvoprolića. Jedino tako možemo biti sigurni da ćemo uživati u ,,još pedeset godina mira u Evropi“.

Govorio sam o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije i na prvo mesto stavio Ameriku. Govorio sam i o Rusiji, ali sam jasno stavio do znanja da svako ko misli da Srbija može da ide napred, a da nema dobre odnose sa SAD, grdno greši.

Njihova sjajna ideja je bila da ne krešu depozite ispod 100.000 evra, nego da ih jednostavno oporezuju. Nisu uopšte shvatali da, ako uklone ono obećanje neophodno za osiguravanje depozita, time čine grešku, i dolaze u opasnost da začnu juriš ulagača na banke i bekstvo depozita.

Niko ne sme da rehabilituje potpisivanje Trojnog pakta, ni kvinslišku vladu Milana Nedića. Ako neko mrzi komuniste i Tita, ne treba da mrzi majčicu Srbiju. U svetu se slavi Dan pobede nad fašizmom. A mi kao da nismo pobedili. Za neke je možda to i poraz.

Posle prebacivanja u Butirski istražni zatvor S. Magnitski je u novembru 2009. umro od srčanog udara. Njegova smrt postala je detonator za na Zapadu široku i do današnjeg dana rastuću kampanju optuživanja ruskih vlasti za narušavanje prava čoveka.

Frakcija vlasti predvođena Vukom Jeremićem računa na puzajuće pridruživanje Uniji, nude Evropu na kašičicu, koja je u interpretaciji Jeremića srebrna, a za njegove desne obožavaoce i dalje pomalo zarđala.