Evropska unija i dalje insistira na multikulturalnosti, odlučeno je da će svaka država morati da primi izbeglice, ali da neće biti prinude, ni obaveznih kvota, kako je ranije najavljivano. Ali postoje brojna različita gledišta, čak i unutar samih država.

Albanski teroristi imali su i imaju podršku zvaničnih SAD oličenih u Madlen Olbrajt, pokojnom Holbruku, DŽozefu Bajdenu... Jedina međunarodna reakcija na Martijev izveštaj zasad je optužnica protiv tuskog hirurga Somneza.

Proglašavanje civilnih žrtava za kolateralnu štetu predstavlja njihovo ponižavanje i kršenje osnovnog ljudskog prava – prava na život, od onoga koji se u intervenciju upustio da bi štitio ta ista ljudska prava.

Za nas je važna suština: u tom članu piše da je Novi Sad glavni administrativni centar, a ne glavni grad. Samo pitanje naslova nekog poglavlja ili člana je apsolutno nebitno u odnosu na ono šta u njemu piše. Ono što je neodvojivi deo Srbije nikakvim naslovima ili podnaslovima se ne može promeniti.

U očekivanju raspleta situacije, gotovo svakog časa pojavljuju se nova pitanja, nove dileme, nove pretpostavke i novi zaključci. Pa i novi scenario događaja. Ruski mediji ih brižno beleže a zvaničnici pažljivo analiziraju jer je Moskva veoma zainteresovana za tok događaja.

U ustavnom, političkom i funkcionalnom smislu Predlog statuta Vojvodine i naknadno pripremljeni Zakon o nadležnostima predstavlja vraćanje Srbije u status paralizovane poludržave. To je korak u pravcu federalizacije, odnosno razgradnje Srbije po uzoru na ustavni sistem iz 1974. godine.

Ruska Federacija je prilično oprezna za razliku od Zapada i od SAD od optuživanja i smatra, što je najispravnije da sve najpre treba da provere inspektori UN ali veliko je pitanje da li će oni biti nezavisni?

Ja bih zaista voleo da vidim konačni tekst Statuta jer ćemo tek kada vidimo konačni tekst znati šta valja činiti. Stvari su tu jednostavne – nismo imali puni diskontinuitet sa nacionalsocijalističkim režimom Slobodana Miloševića.

I sada se postavlja ključno pitanje, a to je da li je, uopšte, došlo do kratkotrajnog trgovačkog rata između Rusije i Ukrajine kao što neki pokušavaju da predstave? Nije. A nije zato što trgovački ratovi nastaju kada postoji međusobni konflikt između dve zemlje, a u datom slučaju takvog konflikta nema.

Različiti odnos prema Kosovu danas opterećuje naše odnose. Mi razumemo Srbiju i, svakako, žalimo zbog problema u kojima se tim povodom našla. A, čini nam se, i pravilno tumačimo da je ovakav epilog kosovskog problema odavno izvestan.