Iskra koja je buknula u Istanbulu zahvatila je čitavu Tursku što je do sada već odnelo tri ljudska života. Seča parka bila je samo povod da se probudi sekularna Turska i da građani iskažu svoj protest prema autoritativnoj vlasti turskog premijera Redžepa Erdogana.

To rešenje može da bude, osim (kon)federalne zajednice unutar Srbije, i nezavisno Kosovo, ali ne uspostavljeno na etničkom principu, već na principu građanski uređene federalne države ravnopravnih entiteta, poput savremene Švajcarske.

Moj zaključak da nije bolje, već drugačije temelji se na sledećem: viđenje koje mi sa ovih prostora imamo kada je reč o tome šta je dobar život, daleko prevazilazi viđenje koje o tom pitanju, u konkretnom slučaju, imaju Britanci, a mislim i drugi na Zapadu.

Ako nema još, biće uskoro. Kad ovi naši rusofili i rusofobi zakopaju ratne sekire, vratićemo se na domaći teren. Igra će biti zanimljiva, bez obzira na to što predsednička stranka vodi sa jedno tri prema nula. Gubitnici će morati da zaigraju ofanzivnije.

Rusi i Amerikanci nastoje da se mirovna konferencija održi dok evropske sile na prvom mestu Francuska i Britanija i formalno ukidaju embargo na izvoz oružja opoziciji. Na koji način to može pomiriti zaraćene strane u Siriji i okončati dvogodišnji krvavi građanski rat?

Dr Biberadž smatra da je misija pre svega u tome da nadomesti manjak slobodnih medija tamo gde je Americi važno da se čuje njen glas, ili predoči njen pogled na lokalne događaje. Budžet VOA za ovde tek započetu fiskalnu godinu je 194 miliona – Amerika je dakle spremna da plati da se njen glas daleko čuje.

Nedavni uspesi sirijske vojske mogli bi, ukoliko se nastave, da donesu značajnu prevagu na stranu Asadove vlade u Damasku, što je odmah primećeno u Rijadu, Jerusalimu, Vašingtonu, Briselu. Odjednom je ponovo vaskrsla priča o sarinu, ratnim zločinima i mogućem vojnom angažovanju NATO pakta, a usledili su i izraelski vazdušni udari na Damask.

Danas Rusija, baš kao nekada Srbija, oseća na sebi pritisak sankcija zapadnih država. Ali Rusija će se boriti za svoju slobodu, jer je kod nas još uvek mnogo ljudi koji će radije umreti u borbi, nego živeti na kolenima.

Naime, teško da se može u opšte i govoriti o bilo kakvoj neutralnosti kada je spoljno-politički kurs Srbije čini se već trasiran. Istinska neutralnost morala bi da podrazumeva i saradnju sa drugim organizacijama i ugovorima koji predstavljaju alternativu.

Građanski zakonik kao krovni, obuhvata svojinsko, obligaciono, nasledno, kao i porodično pravo čije su rešenja u najavi, poslednjih meseci izvor žestokog sukoba u javnosti. Sporna je pre svega definicija braka, koju zakon, umesto dosadašnje “zajednice muškarca i žene”, sada formuliše kao “uniju dva bića”.