Odnos Berlina i Brisela prema Beogradu je determinisan ponašanjem Srbije prema Kosovu odnosno procesu implementacije kosovske nezavisnosti. Sve ostalo je u trećem ili petom planu, uključujući pomenute „evropske vrednosti“, ljudska prava, slobodu govora, tretman opozicije itd.

Da li je moguće da je ovo što smo danas imali prilike da vidimo na ulicama Beograda normalna pojava? Kome je bilo u interesu održavanje parade po cenu ovolikih uličnih sukoba i navlačenja gneva običnih građana prekomernim korišćenjem sile?

Uprkos temeljnosti srpskih kolega, ne malo iznenađenje za mene je predstavljala činjenica da srpski mediji ni jednom rečju nisu pomenuli bivšeg ambasadora Srbije u Pekingu, Momira Udovičkog, čoveka koji je bio možda ključni sidraš srpske diplomatije na Dalekom istoku.

Nezadovoljan što se Statut Vojvodine „kiseli kao testo za štrudlu“ Bojan Pajtić otvoreno stavlja do znanja Borisu Tadiću da mu je bitnija Vojvodina nego DS i počinje primenu spornog Statuta. Boris Tadić, na drugoj strani, sve češće govori da neće dozvoliti autonomiju koja je samo drugo ime za državu.

Navijači su, poneti strastima klipskih boja, pogazili interes i brigu za nacionalnu reprezentaciju. Bilo im je važnije da zvižde našem igraču nego da ga bodre, da našeg igrača dekoncentrišu a mirno prate protivničke igrače.

Moralno breme je daleko teže i opasnije. Narod se oseća prevarenim, poniženim, opljačkanim i postiđenim, ali još nema dovoljno pokajanja i gneva zbog ravnodušnosti sa kojom su primljeni 5. oktobar 2000. i Vidovdan 2001. i njihove posledice.

Poruke mržnje nisu upućene gej populaciji i čini se da država ovaj put ne brani homoseksualce od tzv. nacionalističkih, fašističkih i klerikalnih grupa. Poruke su upućene državi, a parada je, bar tako tvrde organizatori protesta, samo povod.

Zalaganja gospođe Sande Rašković Ivić g. Šešelj potpuno neosnovano naziva lažnim, pa se postavlja pitanje kako će g. Šešelj hipotetična buduća Vučićeva zalaganja za Rusiju a protiv EU- proglasiti iskrenim, posle svih Vučićevih "prevara i izdaja", da citiram g. Šešelja?

Naime, ukoliko tek sada saznajemo za ove zločine američke vlade, samo je pitanje šta ćemo još imati prilike da saznamo i kakve je eksperimente Amerika sprovodila u nekim drugim delovima sveta. Međutim, od ovoga još više brine pitanje da li su pomenuti eksperimenti još uvek u toku.

Amerikanci su spremni da ratuju protiv Rusije, do poslednjeg Ukrajinca. Ukrajina je instrument Amerike i zapada, zahvaljujući izdajničkim režimima u Kijevu. Ukrajinom vlada pronacistička opcija, koja svoje uporište ima na krajnjem zapadu oko Ljvova i provincijama, koje s njim graniče.