Zvono je smešteno u strukturu koja podseća na tradicionalni sintoistički hram. Na njegovoj površini je uklesan jednostavan, dostojanstven natpis : “Neka živi potpuni mir u svetu”. 

Prvi čovek Srbije je, odjednom, kao neutralan. On, predsednik zemlje koja je garant Dejtona, sada, kao, ne podržava nikoga u BiH?! Dok se ostali potpisnici - SAD, EU, Hrvatska itd. - ponašaju diplomatski odgovorno prema svojim štićenicima, dakle - vrlo pristrasno.

Nedavne eksplozije u Teheranu samo potvrđuju rad američkih i zraelskih obaveštajnih službi koje nastoje da takvim akcijama destabilizuju Iransko društvo i uspore razvoj nuklearnog programa. Takve specijalne operacije uključuju različita sredstva i metode.

Cela Vlada je Aleksandar Vučić. I to ne samo u smislu da su svi ministri u njegovoj senci, nego i u činjenici da u svim poslovima koje Vlada rešava on pokazuje da je glavni, da je on taj koji najviše radi, najviše doprinosi... Ta vrsta preuzimanja odgovornosti i novih poslova delovala bi kao političko samoubistvo kada se ne bi imao u vidu marketinški aspekt tog uvek novog aktivizma.

Dizanje panike raznim horor scenarijima i preterivanja naučnika i aktivista potrošili su kapital za ozbiljno delovanje - ankete u mnogim zemljama pokazuju drastičan pad interesovanja za problem klimatskih promena.

Strastvenim promoterima "belih  listića" – nastalih kao odgovor na pitanje o "manjem zlu" koje je, uokvireno kao retorsko, postavio Srđa Popović – moralo je biti jasno šta znači izborni poraz DS i kako će izgledati vladavina na brzinu "evropeizovanih" radikala. Dakle, zašto je Srbijanka Turajlić pogurala Srbiju u Vučićevo autoritarno naručje?

Dodik je tamo neprikosnoveni lider, a ono što ga razlikuje od pominjanih lidera, jeste manjak sirovog nacionalizma i primitivne ratobornosti, a višak preduzetničkog entuzijazma koji uverava narod da nije jednom zauvek ispostavljen istorijski račun, po kome „Srbi ono što dobiju u ratu izgube u miru“.

Zatočenice su dobile podršku zapadnih zemalja tako što su Vlade SAD, Britanije, Francuske i Njemačke osudile njihove kazne kao nesrazmjerne. Protesti podrške održani su u Beogradu, Parizu, Londonu, Moskvi.

Meni normalan Tadić ne odgovara politički. Kad počne da ludi, kao što lude radikali, on gubi, a meni to odgovara... Međutim, posle mi rekoše da je na Javnom servisu rekao da je u dobrim odnosima sa SNS-om. E, sad stvarno ne znam kog Tadića da slušam.

Moramo se složiti sa Andrićem i postaviti pitanje kakve je motive Montgomeri mogao zaista imati da iznese ovakvo tvrđenje, ali što je možda još i važnije zašto baš u ovom trenutku. Izbor trenutka u politici nikada nije slučajan.