Њена победа је изненада ошинула многе, а неке и није, јер су се вођењем сопственим интересима већ раније дали у оснивање сопствених странака, које никада неће бити битнији фактори на политичкој сцени, али које би једнога дана могли да удају у некакву огромну коалицију,  и на тај начин чували сопствене интересе.

Да ли је потребно да на сваких седам минута имамо други државни систем унутар једне државе? Да ли је потребно да на сваких 15 минута транспортне раздаљине имамо другачији поредак, да ли је то функционално, корисно друштво, да ли то економија једне земље може да издржи?

У децембру 1992. један је батаљон маринаца искрцан у Сомалији, у „Операцији вратити наду“ (“Operation Restore Hope”). Нада није враћена, локално становништво искасапило је маринце и протерало их у року од четири месеца.

Можда је Тадић знао да ће га домаћи либерали разапињати због учешћа у Гадафијевој паради. Рекао бих да је био у некој врсти изнудице. Србија је у позицији дужника, притиснутог идејом о свакој врсти банкротства, који облачи најбоље одело и одлази код комшије о коме мисли све најгоре да тражи паре на зајам.

Немојмо бити заведени заблудом да функционално јединствено тржиште захтева да све буде усклађено, да жудимо за неким недостижним и идеално равним тереном за игру. Државе су различите. Доносе различите одлуке. Не можемо да хармонизујемо све.

Обрадовић: Друштва која претендују да буду пристојна не би требало да парадирају својом сексуалношћу. - Караџић: Демократска друштвена клима само охрабрује људе да признају своје хомосексуалне склоности.

Жириновски се тако и понашао. Право са прес конференције отишао је на пијацу где се почастио киселим купусом и чувеном украјинском сланином. Продавци су се према њему понели веома пријатељски.

Разбијање СРС-а је била је синхронизована акција с циљем да се разбије српски национални корпус. До 2008. у Србији су постојале три институције: војска, црква и СРС. Данас, покушали су да разбију СРС, војска је већ уништена, кренули су и на СПЦ, хтели су да смене патријарха...

Упркос оштрим критикама Украјине, које су прерасле и у негативну кампању, Европска унија је  Украјини ипак отшкринула своја врата, и наговестила да ће за потписивање споразума чак бити спремна да толерише неиспуњење свих  захтева.

Док је био министар, у затвор су једна за другом одлазиле групе криминалаца: стечајна, професорска, друмска и још десетине мафија, с којима се судство после спрдало и попуштало на слободу. И зашто све ово пишем? Јер смо у заборављању добрих људи јако познати.