Звоно је смештено у структуру која подсећа на традиционални синтоистички храм. На његовој површини је уклесан једноставан, достојанствен натпис : “Нека живи потпуни мир у свету”. 

Први човек Србије је, одједном, као неутралан. Он, председник земље која је гарант Дејтона, сада, као, не подржава никога у БиХ?! Док се остали потписници - САД, ЕУ, Хрватска итд. - понашају дипломатски одговорно према својим штићеницима, дакле - врло пристрасно.

Недавне експлозије у Техерану само потврђују рад америчких и зраелских обавештајних служби које настоје да таквим акцијама дестабилизују Иранско друштво и успоре развој нуклеарног програма. Такве специјалне операције укључују различита средства и методе.

Цела Влада је Александар Вучић. И то не само у смислу да су сви министри у његовој сенци, него и у чињеници да у свим пословима које Влада решава он показује да је главни, да је он тај који највише ради, највише доприноси... Та врста преузимања одговорности и нових послова деловала би као политичко самоубиство када се не би имао у виду маркетиншки аспект тог увек новог активизма.

Дизање панике разним хорор сценаријима и претеривања научника и активиста потрошили су капитал за озбиљно деловање - анкете у многим земљама показују драстичан пад интересовања за проблем климатских промена.

Страственим промотерима "белих  листића" – насталих као одговор на питање о "мањем злу" које је, уоквирено као реторско, поставио Срђа Поповић – морало је бити јасно шта значи изборни пораз ДС и како ће изгледати владавина на брзину "европеизованих" радикала. Дакле, зашто је Србијанка Турајлић погурала Србију у Вучићево ауторитарно наручје?

Додик је тамо неприкосновени лидер, а оно што га разликује од помињаних лидера, јесте мањак сировог национализма и примитивне ратоборности, а вишак предузетничког ентузијазма који уверава народ да није једном заувек испостављен историјски рачун, по коме „Срби оно што добију у рату изгубе у миру“.

Заточенице су добиле подршку западних земаља тако што су Владе САД, Британије, Француске и Њемачке осудиле њихове казне као несразмјерне. Протести подршке одржани су у Београду, Паризу, Лондону, Москви.

Мени нормалан Тадић не одговара политички. Кад почне да луди, као што луде радикали, он губи, а мени то одговара... Међутим, после ми рекоше да је на Јавном сервису рекао да је у добрим односима са СНС-ом. Е, сад стварно не знам ког Тадића да слушам.

Морамо се сложити са Андрићем и поставити питање какве је мотиве Монтгомери могао заиста имати да изнесе овакво тврђење, али што је можда још и важније зашто баш у овом тренутку. Избор тренутка у политици никада није случајан.