Данас је стање у Србији много горе него што је било под санкцијама и под Милошевићем. Млади, високо образовани људи у Србији желе што пре да напусте земљу у којој не виде никакву перспективу а и како би када је социјална политика коју води актуелна власт можда и најгора у историји Србије.

Наиме, тешко да се може у опште и говорити о било каквој неутралности када је спољно-политички курс Србије чини се већ трасиран. Истинска неутралност морала би да подразумева и сарадњу са другим организацијама и уговорима који представљају алтернативу.

Просто је невероватно, да неко учествујући у законодавној па повремено и извршној власти земље, после неког поодмаклог врменског  периода каже да је правио страшне грешке, а да никога не занима да се позабави тим грешкама и установи колико су оне имале последице по државу и њене грађане!

Неспорно је да су Караџић и Додик двије најхаризматичније личности у краткој историји РС, уз претпоставку да је први резервисао мјесто у пјесмама и митовима, а да актуелни предсједник може направити много више, озбиљније и дуговјечније.

Пре свега - да не буде никакве дилеме - опште је познат степен блискости председнице у суседству са САД и НАТО, а у најкраћем замисливом року постало је сасвим „бјелодано“ и колико је „пријатељски“ настројена према Србима.  И обе ове чињенице и те како заслужују политичку пажњу, и чине незаобилазне теме за дискусију.

Наравно, није тешко само пратити трендове у трошењу пара, тешко је и васпитавати децу прогресивним методама, које се углавном своде на то да грлите дете сваки пут када би можда пре требало да га жвајзнете. То још некако функционише са једним, али која мајка четворо деце може да постигне да им све објашњава.

Монтгомери је био посумњао да су те приче лансиране од стране Владе Србије и њене пропаганде, па је тражио додатне изворе. Троје људи се присетило да су заробљеници одвођени у жуту кућу поред албанског града Бурела. Други возач ОВК је рекао Монтгомерију да су постојала два места где је "одвозио људе, али никада никога није вратио назад".

Предигра ове добро познате представе се одиграла приликом недавне посете премијера Вучића Грачаници, а све у склопу предизборне кампање за избор градоначелноиика овог града који се бира на основу закона непризнате косовске државе.

Америка се труди да грчевито одбрани своју економску позицију која је базирана на монополу и штампању огромних количина долара без покрића, али такав економски систем прети да се уруши у себе као кула од карата.

Упркос својим различитим гледиштима, ни Лондон, ни Берлин не желе да се Британија повуче из чланства у ЕУ. Услед тога што јој око половине извоза одлази на европско копно, и Британија има користи од свог приступа заједничком тржишту.