Још увек има шансе да наше опредељење за страну која ствара нову равнотежу делотворно осујети ону међународну политику која је начин вођења рата против Срба другим средствима.

Неспорно је да су Караџић и Додик двије најхаризматичније личности у краткој историји РС, уз претпоставку да је први резервисао мјесто у пјесмама и митовима, а да актуелни предсједник може направити много више, озбиљније и дуговјечније.

Српска власт, ма која, не сме стављати читавој земљи омчу око врата и давати априори легитимитет нечему што, најпре, не одговара истини, те ономе што представља политички инструмент који инкриминише читаву нацију.

Наравно, није тешко само пратити трендове у трошењу пара, тешко је и васпитавати децу прогресивним методама, које се углавном своде на то да грлите дете сваки пут када би можда пре требало да га жвајзнете. То још некако функционише са једним, али која мајка четворо деце може да постигне да им све објашњава.

Као да Србији није доста гроб који јој катастрофалном политиком копа некомпетентна и задацима и проблемима недорасла званична Влада, ту се умеће један професионални гробар - Вучићева невладина влада.

Први човек Србије је, одједном, као неутралан. Он, председник земље која је гарант Дејтона, сада, као, не подржава никога у БиХ?! Док се остали потписници - САД, ЕУ, Хрватска итд. - понашају дипломатски одговорно према својим штићеницима, дакле - врло пристрасно.

Жак Вержес није био коректна, него права, радикална политичка опозиција колонијализму, империјализму, НАТО-у, америчким ратовима и свим могућим гажењима права.

Данас САД и Турска улазе у нову фазу реализације плана стварања муслиманске државе у центру Европе – у БиХ. Експанзионизам Турске у Европи подржава се позивањем на историјско наслеђе – 500-годишње турско ропство на Балкану.

Управо према предлогу Јаковљева, борба за латински алфабет требало је да буде укључена у наредни петогодишњи план, ради чега се и код њега и код Луначарског налазе поред осталог и економски аргументи, преточени у цифре, засновани на прорачунима да латиничка слова „заузимају мање места на папиру“ од ћириличких.

Фронтмен „Азрe” Бранимир Џони Штулић, постао је мета изненадне дипломатске трке између Београда и Загреба, када му је хрватски председник Стјепан Месић понудио хрватски пасош, две недеље пошто је то исто учинио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.