Наравно да нико то не би пожелео, и нико то не жели. Не само косовски Срби, које на њиховим огњиштима у покрајини сада држи само пркос и инат, већ ни косовски Албанци, које на њиховим огњиштима више не држи ништа. Масовни егзодус Албанаца са Косова представља непосредни и очигледни показатељ размера пропасти коју је западна империјална политика нанела Србији на Косову.

Да ли је могуће да је ово што смо данас имали прилике да видимо на улицама Београда нормална појава? Коме је било у интересу одржавање параде по цену оволиких уличних сукоба и навлачења гнева обичних грађана прекомерним коришћењем силе?

Граница права на доступност информација од јавног значаја и злоупотребе права је веома танана. Част изузецима, али примери злоупотреба надмашују примере оправданих захтева.

Неки представници опозиције последњих дана призивају насиље на улицама, предвиђају пад владе на улицама. Мислим да нису свесни шта говоре. Грађани знају ко су они. Упркос жељама да стекну нови идентитет, увек избије стари начин мишљења – екстреман и радикалан.

После пребацивања у Бутирски истражни затвор С. Магнитски је у новембру 2009. умро од срчаног удара. Његова смрт постала је детонатор за на Западу широку и до данашњег дана растућу кампању оптуживања руских власти за нарушавање права човека.

И раније, након обиласка Војводине, рецимо, наш васпитач Јелко, у извештају о положају националних мањина, оптуживао је Србију за „међуетничке инциденте у покрајини“. У међувремену је пластично појаснио „аутизам Србије“ као ситуацију једнаку оној „када би муж, да напакости жени, одсекао себи ону ствар“.

Поруке мржње нису упућене геј популацији и чини се да држава овај пут не брани хомосексуалце од тзв. националистичких, фашистичких и клерикалних група. Поруке су упућене држави, а парада је, бар тако тврде организатори протеста, само повод.

Овај текст нема за циљ да буде одбрана НСПМ-а, а ни његовог главног уредника, већ се ради о указивању на погубну праксу политичких дисквалификација која се сада може пласирати и под окриљем европске Конвенције о људским правима.

Наиме, уколико тек сада сазнајемо за ове злочине америчке владе, само је питање шта ћемо још имати прилике да сазнамо и какве је експерименте Америка спроводила у неким другим деловима света. Међутим, од овога још више брине питање да ли су поменути експерименти још увек у току.

Данас је стање у Србији много горе него што је било под санкцијама и под Милошевићем. Млади, високо образовани људи у Србији желе што пре да напусте земљу у којој не виде никакву перспективу а и како би када је социјална политика коју води актуелна власт можда и најгора у историји Србије.