Слободно можемо рећи да је Драшковићев евроатлантизам – патриотизам, таман толико колико је и Калигулин коњ био сенатор. Уосталом, коњу полуделог римског императора клицало је више грађана Рима, него што СПО данас има бирача.

Зграда Геозавода постала је карактеристична слика Србије, која је за само сто година прешла пут од релативно здравог и стабилног друштва до државе без закона на ивици распада, коме су новац, прасетина и трубачи све више једино мерило идентитета.

Али за разлику од осталих, Курти никоме не покушава да се додвори љигавим мантрама о „регионалној сарадњи“, „добросуседским односима“ и „заједничкој европској будућности“, он веома убедљиво наглашава да Срби и Албанци нису посвађана деца која се „нису добро упознала“, већ народи који на Косову имају противречне интересе.

На жалост, решење косовског питања није ни близу што се види на основу ових психолошких притисака и пропагандних пробних балона који само служе да тестирају вољу Србије и спремност да се брани њен територијални интегритет.

Масовна убиства као што је био злочин у Одеси подсетиле су нас на геноцидне фашистичке и нацистичке методе примењиване током Другог светског рата против Срба, Јевреја, Руса... Сејући данас страх, ужас и смрт према онима који другачије мисле и који говоре другим језиком

Озбиљне државе своју прошлост не унижавају, већ од ње уче и према том науку се и владају. Можда мењају идеологије и државна уређења, али  сопствену историју не одбацују. Прихватају је таква каква јесте.

Повлачење америчких трупа оставиће једно дестабилизовано и потпуно разорено друштво у коме ће се насиље само интензивирати, с обзиром да Ирачка армија није спремна да се ухвати у коштац са свакодневним терористичким нападима.

Посебно место у читавој овој скаредној представи имају западни амбасадори и ЕУ-фунцкионери који су, у већем броју него раније, присуствовали „Паради“ и дали јој подршку. Ведри и насмејани, без имало гриже савести, шетали су и сликали се поред руинираних објеката злочиначке агресије њихових држава.

Док нису дошли на власт био сам на улици, протествоао, дувао у пиштаљке, јуришао на кордоне. И сад сам на улици, али разлика је у томе што онда нисам имао јасну европску перспективу, а сад имам.

 I gle parapolicijskog čuda, sva trojica i šofer Audija, u pratnji onih džipova, i pored nasrtaja na policiju, opiranja privođenju, potezanja duge cevi na službenike MUP, dovođenja u opasnost drugih lica, slobodno odlaze u nepoznatom pravcu.