Истина је да Кина и Сједињене Државе тренутно нису противници, сигурно не на начин на који су то били Совјетски Савез и Сједињене Државе током хладног рата . Али ризик од америчко-кинеске кризе је можда већи него што би био да су Пекинг и Вашингтон у стању борбе на живот или смрт.

Са Турском која говори Албанији, Косову и Босни и Херцеговини да представљају централни део њене сфере утицаја и са Русијом која даје новац и подржава Србију и Србе у Босни – изненада се добија алтернатива дугом и мучном процесу приступања ЕУ.

 Јасно је да у Србији има много важнијих ствари од овога. Али вероватно ништа као ова епизода са Чордићем не показује тако убедљиво и тако јасно гебелсовску природу „реформских“ медија и јавности у постпетооктобарској Србији.

Неисцрпан је број таквих уцена на које власт пристаје не би ли добила нешто јавне политичке подршке и финансијске позајмице. Истовремено, иза кулиса, док пешчани сат трајања цури, Влада се критикује због недовољно „транспарентности“, мањка „медијских слобода“, подршке Додику, непредавања Шешеља.

Референдум на који позивају предсједник Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске има за циљ да се исправе кршења Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ на начин који је у потпуности усклађен са њима.

Месеци пролазе а Влада Републике Србије очигледно прихвата модни стил свог министра. Можда му скреће пажњу али не може му ништа. Али како Влада влада друштвом када не може да савлада спортско-улично облачење једног министра у својим редовима.

ВАНУ се својом вољом и вољом свих својих чланова присајединила САНУ 1992. године. Падом Милошевићевог режима, аутономаши су без успеха покушавали да „обнове самосталност“ ВАНУ. Илегална европска регија опет ставља у задатак Скупштини Војводине да нашим новцима плаћа једно приватно удружење које би да се зове „академија“.

Платформа о заједничком наступу СДП БиХ, СДА, ХСП и НА „Радом за бољитак“ у институцијама БиХ у мандатном периоду 2010 – 2014. не доноси суштински ништа ново. Напротив, о већини тренутно актуелних питања ове странке остају на старим позицијама.

Нумерички изражено, 76% грађана Србије су против чланства у НАТО и 64,3% се залаже за ближи савез са Русијом; више од 50% не верује у успех мера штедње, док 34,5% верује да постоји простор и потреба за нову политичку снагу на сцени.