На жалост, решење косовског питања није ни близу што се види на основу ових психолошких притисака и пропагандних пробних балона који само служе да тестирају вољу Србије и спремност да се брани њен територијални интегритет.

Неки у Москви сматрају да се Србија неискрено односи према Русији: у предизборним кампањама су сви русофили, а на власти спроводе прозападну политику. Тврде да је Србија као млађи брат који је у лошем друштву, па када добије батине, тада се сети старијег брата и од њега тражи заштиту.

Озбиљне државе своју прошлост не унижавају, већ од ње уче и према том науку се и владају. Можда мењају идеологије и државна уређења, али  сопствену историју не одбацују. Прихватају је таква каква јесте.

Ни ова власт није схватила основну лекцију демократије, да медији не могу бити продужена рука и политикантска батина једне странке и да ће се такав приступ медијима вратити као бумеранг управо онима који се руководе устаљеном праксом једноумља, гушења слободног и критичког мишљења и дијалога.

Повлачење америчких трупа оставиће једно дестабилизовано и потпуно разорено друштво у коме ће се насиље само интензивирати, с обзиром да Ирачка армија није спремна да се ухвати у коштац са свакодневним терористичким нападима.

Нацрт закона изазвао је реаговања у новинарским круговима и јавности. Судећи по тим реаговањима, у новинарским круговима има и присталица, али и жестоких противника предлога.

Ова влада је настала на лажима, преварама и уз директно учешће страних амбасадора и домаћих тајкуна. На тим трулим темељима не може да настане ништа добро. Огромне лажи и преваре ће срушити Владу, а да ли ће конкретни извршилац бити Динкић или неко други мање је важно.

Какве политичко-безбедносне и економске последице може да изроди даље заоштравање односа на релацији Пекинг-Токио? Гнев са улица великих кинеских градова већ је дао „прве резултате“, широм Кине су нападнута не само дипломатска представништва Јапана, већ и фабрике јапанских произвођача.

Дакле, ако је казне могуће наплатити – гасиће се медији. А то није демократија и то није Европа. Ако наплата не буде ефикасна, онда драконске казне служе само да утерају страх у кости новинара. Ни страх не припада демократији.

Чавез је изјавио да преферира да га наследи Мадуро у децембру, током викенд посете Каракасу у паузи између терапија. Али чини се да се остатак партије не слаже са овим. Мадурови противници верују да је он сувише близак са Кубом а да је с друге стране , сувише удаљен од Венецуеле.