Платформа о заједничком наступу СДП БиХ, СДА, ХСП и НА „Радом за бољитак“ у институцијама БиХ у мандатном периоду 2010 – 2014. не доноси суштински ништа ново. Напротив, о већини тренутно актуелних питања ове странке остају на старим позицијама.

Последњи тајанствени боравак Тонија Блера у Београду изазвао је чуђење и узнемиреност грађана, а затим и реаговања. Власт је у почетку оценила да је најбоље ако се на њих не осврће и чека да се ствари слегну, али је онда, ипак, почела да даје објашњења.

Оне којима је бог највише дао држава награђује својом неподељеном пажњом – наравно, у границама својих скромних могућности. Остали ће наставити да се батргају са основним градивом, у претрпаним учионицама, уз застареле наставне програме.

Као илустрација те политичке климе могу нам послужити две најновије резолуције ЕП – једна о Србији, а друга о Косову. Прва нам, у ствари, и није толико важна, иако она унеколико показује како европске бирократе виде Србију, или пре, какво виђење Србије пројектују у циљу вршења додатног притиска да се наша држава још више посвети свом „безалтернативном путу“.

Поново се сусрећемо са фамозним инсистирањем на поштовању људских права које је толико карактеристично за политику западних земаља а нарочито САД које су у лику и делу кинеског дисидента, иначе књижевног критичара, гостујућег професора на неколико америчких универзитета.

Уједно, морам и да вас подсетим, на огроман број невладиних организација, финансираних новцем из САД, Европске Уније, као и појединачних земаља Европе, које скоро по правилу, воде политику против интереса Србије, њеног народа и владе

Поштовање људских права је основна вредност европске заједнице народа којој и ми желимо да припадамо, али поставља се питање како да штитимо националне интересе ако ћемо се увек сврставати на једну страну и тако следити диктат земаља које поседују монопол на заштиту и одбрану људских права.

Професорка Смиља Аврамов је у једном кратком периоду деведесетих година на почетку југословенске кризе била правни саветник Слободана Милошевића,али сигурно није била креатор његове политике јер је врло брзо након првих преговора о судбини Југославије и Србије напустила ову позицију.

Русија је охрабрила пут Србије ка ЕУ. НАТО није ни спомињан, јер Русија је земља која има исте вредности као Европа, али не и НАТО. Какав је став Русије према ставу Србије око уласка или неуласка у НАТО показује чињеница да војних разговора између Београда и Москве није ни било.

Искра која је букнула у Истанбулу захватила је читаву Турску што је до сада већ однело три људска живота. Сеча парка била је само повод да се пробуди секуларна Турска и да грађани искажу свој протест према ауторитативној власти турског премијера Реџепа Ердогана.