Од  свега што одсликава садашњу политичку сцену у Босни и Херцеговини можда најзначајније је управо то да и у самој Федерацији БиХ , створеној по одредбама Вашингтонског споразума, сазрева мишљење да бошњачко-хрватски ентитет не може да опстане.

Зато је успостављање јасно политички и идеолошки профилисане опозиције која неће правити непринципијелне и труле компромисе са владајућом олигархијом од изузетне важности за стабилизовање опозиционе политичке концепције и стварање јасне програмске и идеолошке алтернативе владајућем режиму.

Ако нема још, биће ускоро. Кад ови наши русофили и русофоби закопају ратне секире, вратићемо се на домаћи терен. Игра ће бити занимљива, без обзира на то што председничка странка води са једно три према нула. Губитници ће морати да заиграју офанзивније.

Ослобађање Јуришића представља скандал без преседана за читаву Србију и српски народ и огроман шамар правди која се селективно примењује само у случају оптужених Срба. На Западу постоји слика по којој су једине жртве рата у Босни само Бошњаци.

Иронија је тешка да ти то што радиш, радиш још приљежније, још посвећеније и остварујеш још црње резултате, мерено у складу са твојим некадашњим животним опредељењима, мерилима и критеријумима! Тешко ти је јер сви могу, бар на неко време, заборавити твоју прошлост, сви, сем тебе!

Б92 је током ових дана „случајно“ пропустио да нас извести и о томе да је та медијска кућа и тада на челу са „лидером будућности“ Вераном Матићем, крајем 2000. године, доделила навијачима Црвене Звезде „Делијама“ „Награду за животно дело“.

Данас видимо да је на делу свеобухватан ревизионистички процес који прожима политику, уметност, културу, медије, готово све аспекте живота и за циљ има да оправда виновнике и сврста их у исти ред са победницима. Ревизија резултата Другог светског рата и поделе које данас видимо у Европи и свету имају исти почетак.

Мислимо својом главом, разговарајмо са пријатељима и рођацима, прослеђујмо ПОУЗДАНЕ информације са малобројних патриотских и објективних сајтова... Покажимо и Двору и Империји – али и домаћим мафијашима и мутикашама – да нисмо јадне будале.

Резултат ове битке биће значајан за ДСС, али значајнији за Србију, на исти начин као што је останак ДСС-а ван парламента био велики ударац за ДСС, али још већи за Србију. Уосталом, погледајте једноумност данашњег српског парламента.

Тај снимак, који је обишао целу Србију, постао је симбол борбе ''честитих Београђана'' против ''сељака'' и ''хулигана'' из унутрашњости Србије, који, ето, у наш велеград дођу само када треба да се руши, пали и разбија. Београд је, ваљда, само за Београђане.