Видех на сајту НСПМ да је Антонић Слободан, сав пресрећан и тријумфалан, на "душманском" сајту Е-новина открио неколико уистину расних и кристално чистих груменова фашистоидног "говора мржње" у најчистијем могућем стању, а које су испод иначе коректног ауторског текста екскрементирали читаоци-коментатори.

Финансијска и војна помоћ Запада је омогућила да Сакашвили одржава свој режим, али западна помоћ није могла да прикрије економску кризу и смањи огромну незапосленост, док је Сакашвили вукао потезе који су изазвали врло тешке последице по државу.

И где баш на Обилића да ми ударе? А ја замишљао на Славији огроман споменик овом српском Леонидасу са све натписом - "Није Србија шака пиринча да је позоба свака врана коју ветар донесе". Нисте ни свесни колко вам је још фалсификата потребно да нас стигнете.

Ако је неко спреман да, било из „идеолошких“, „секташких“ или „гурманских“ разлога, транжира или једе људе, зашто не би унаказио и пса. Још је страшнија помисао да би неко био у стању да направи овако нешто само да би изазвао реакцију јавности и попунио своје фондове.

Време је за Србију која ће да поштује себе. Време је за политички неутралну, што значи слободну Србију, која свој суверенитет неће преносити ником другом и која се неће цењкати вредностима које су наслеђене од предака.

Да је Мишић правовремено спречен да бакљу унесе на Маракану, не би имао чиме да повреди Трајковића. Дакле, Мишић је неспорно крив за нешто. Сигуран сам да није за „убиство у покушају са умишљајем“ као што то каже судија Лазовић, али његова кривица је овде периферна.

ДСС мора да спречи да се настави стварање предуслова за настанак Независне државе Војводине, да спречи одвајање и друге Покрајине од Србије. Нека СНС обезбеди већину мимо ДСС, а ако то не успе, нека се одрже покрајински избори. И последње, ДСС не сме да буде у власти на тако високом државном нивоу са екстремистичком и сепаратистичком Лигом.

Шта ће Србија имати од ове резолуције? Ништа. Ова резолуција не треба да нас радује, упркос оптимизму којим су нас обасипали наши медији који су ову вест, која се може оквалификовати као “још једна од бројних подршки са Запада”, пренели готово еуфорично.

Наиме, у Бриселу, Берлину и Вашингтону су свесни да ова власт стоји на два стуба - на подршци коју добијају од њих усред испуњавања налога и ореолу родољубља, који из неких разлога (делом и захваљујући нашим крипто-аналитичарима) и даље имају у очима једног дела јавности.

Није само смрт доказ да овде нема (заједничког) живота! Већ је познато да бошњачки представници у заједничким институцијама БиХ сваку згодну прилику користе како би своју истину и интересе промовисали као званична државна стајалишта.