Упркос све већем броју незадовољних Иранаца, којем нису кумовале само једностране санкције, већ и лоше руковођење иранском привредом током протеклих година, тешко је очекивати репризу „зелене револуције“ из 2009. године, бар за извесно време.

Кад нека земља уђе у ЕУ најважније вредности су јој сопствени идентитет и целовитост њене територије. То на најбољи начин демонстрира, најрационалнија од свих чланица СФРЈ – Словенија. Главне жртве словеначке бескомпромисности су суседи - Хрвати.

Да је на изборима победио Ромни, то би угрозило не само односе са другим светским силама већ би представљало и претњу по мир у читавом свету, при чему нарочито треба мислити на Блиски исток и рат у Сирији. 

Озбиљни политичари верују да ће избори бити расписани месец дана након што грађани почну да слободно путују Европом, а опет који месец пре него што држава не потроши зајмове и кредите које је узела како би преживела светску кризу. Али се још у Србији није родио видовњак који је погодио колико ће нека влада трајати.

У тренуцима очаја тешим се мишљу да визионари и планери европског пута комбинују ваздушни и копнени транспорт. Наиме, један број Срба ће до Европе стићи као падобранци, као део НАТО снага. Додуше, тај пут води преко Авганистана, али за долазак у Европу су потребне и жртве.

Од једног до другог ''рата саопштењима'', обе странке, ДС и СНС, карактерише иста политика. Економска. Социјална. Политика склапања штетних уговора и гажења закона и устава.

Србија је одавно постала регионални Ел Дорадо за имућну и незаситу мањину, односно конц-логор за ојађену већину. Површна статистика може да замаскира ту трагичну чињеницу, али професионални новинари, уредници и аналитичари не би смели да се задовољавају површном статистиком.

Чини се да од "СПС"-а и "ПС"-а, односно Дачића и Вулина, нема мизернијих странака и појединаца на нашој политичкој сцени, са мањим степеном части, достојанства и самопоштовања. Ови српски "социјалисти" су увелико дотакли своје политичко и морално дно.

Сви су сагласни да оно мало гласача није знало шта ради у тренутку гласања па сада општинска власт треба да буде идентична републичкој, са малим измена и допунама а све са циљем да на „престо“ не заседну „ратни хушкачи“.

Представљати тип власништва као главни фактор који утиче на успешност половања неког предузећа је чиста идеологија, и као таква ће и завршити, као и увек у историји до сада: на неком ђубришту! Некада су се они који воде нашу државу клели како је најбољи вид власништва државни.