Evidentna je aktivizacija napora niza država zapadnog bloka i nadnacionalnih instituta (uključujući Vatikan) na konsolidaciji Zapadnog Balkana pod okriljem EU. Povećavanje krize u Srbiji praćeno je pokušajima Beograda da nađe oslonac vani.

Bilo bi naivno i nerealno zaključiti da je time i čitav rat završen a problem rešen. Vašington i njegovi saveznici nisu dobili ono što su želeli i teško je poverovati da će od svojih namera lako odustati.

Beograd je Srbima u centralnim delovima KiM poslao jasnu poruku da ne glasaju, ali im nije jasno rečeno kako će da prežive u izolaciji, kako će im biti osigurana bezbednost... Birači su ostali zbunjeni i deo njih se opredelio da glasa za svoju lokalnu vlast.

Najveći gubitnici su svakako teroristi u Siriji koje je Zapad tako zdušno podržavao. Oni su sada ostavljeni na milost i nemilost sirijskoj vojsci koja će znati kako da se sa njima obračuna i spreči dalje zločine protiv čovečnosti.

U pravnom smislu Statut Vojvodine spada u ,,perolaku” kategoriju, on nije ni ,,aneks” Ustava Vojvodine, ni ,,Bil o pravima” Vojvodine, ni amandman na Ustav Srbije, suštinski to je pravnoparadni akt koji ne obavezuje ni Srbiju, ni Vojvodinu.

Sili se moralo jednom stati na put! Amerika ima svoje interese, a to je rat, dok Rusija ima svoje interese, a to je mir! Sada su se zagovornici napada na Siriju našli u veoma nezgodnoj situaciji.

Moram reći da sve upućuje na to da su Pavelića štitili i Britanci i Amerikanci u određenim razdobljima nakon završetka Drugoga svjetskog rata. To su činili jer su se bojali Tita i jer su se nadali da bi možda Pavelić mogao povesti jak antikomunistički pokret.

Dakle, Rusija po logici stvari mora da reaguje i to u vojnom smislu. Naravno, to ne mora nužno uključivati izbijanje rata, ali mora odlučno biti podvučena čuvena „crvena linija“, od strane Rusije, tako što će ona demonstrirati da je spremna da uđe i u vojnu konfrontaciju ako treba. 

Prijatno je misliti da je ujedinjenje Nemačke 1989. godine označilo i pad totalitarnih sistema u istočnoevropskim zemljama. Već naredne godine počeo je krvavi raspad Jugoslavije – a jedan od najaktivnijih učesnika bila je ujedinjena Nemačka.

Današnji azilanti iz Srbije su drugačiji. Svima je valjda jasno da tu ne postoje opravdani zahtevi, jer nema političkog progona, što bi trebalo da bude osnova za traženje azila.