Slobodno možemo reći da je Draškovićev evroatlantizam – patriotizam, taman toliko koliko je i Kaligulin konj bio senator. Uostalom, konju poludelog rimskog imperatora klicalo je više građana Rima, nego što SPO danas ima birača.

Zgrada Geozavoda postala je karakteristična slika Srbije, koja je za samo sto godina prešla put od relativno zdravog i stabilnog društva do države bez zakona na ivici raspada, kome su novac, prasetina i trubači sve više jedino merilo identiteta.

Ali za razliku od ostalih, Kurti nikome ne pokušava da se dodvori ljigavim mantrama o „regionalnoj saradnji“, „dobrosusedskim odnosima“ i „zajedničkoj evropskoj budućnosti“, on veoma ubedljivo naglašava da Srbi i Albanci nisu posvađana deca koja se „nisu dobro upoznala“, već narodi koji na Kosovu imaju protivrečne interese.

Na žalost, rešenje kosovskog pitanja nije ni blizu što se vidi na osnovu ovih psiholoških pritisaka i propagandnih probnih balona koji samo služe da testiraju volju Srbije i spremnost da se brani njen teritorijalni integritet.

Masovna ubistva kao što je bio zločin u Odesi podsetile su nas na genocidne fašističke i nacističke metode primenjivane tokom Drugog svetskog rata protiv Srba, Jevreja, Rusa... Sejući danas strah, užas i smrt prema onima koji drugačije misle i koji govore drugim jezikom

Ozbiljne države svoju prošlost ne unižavaju, već od nje uče i prema tom nauku se i vladaju. Možda menjaju ideologije i državna uređenja, ali  sopstvenu istoriju ne odbacuju. Prihvataju je takva kakva jeste.

Povlačenje američkih trupa ostaviće jedno destabilizovano i potpuno razoreno društvo u kome će se nasilje samo intenzivirati, s obzirom da Iračka armija nije spremna da se uhvati u koštac sa svakodnevnim terorističkim napadima.

Posebno mesto u čitavoj ovoj skarednoj predstavi imaju zapadni ambasadori i EU-funckioneri koji su, u većem broju nego ranije, prisustvovali „Paradi“ i dali joj podršku. Vedri i nasmejani, bez imalo griže savesti, šetali su i slikali se pored ruiniranih objekata zločinačke agresije njihovih država.

Dok nisu došli na vlast bio sam na ulici, protestvoao, duvao u pištaljke, jurišao na kordone. I sad sam na ulici, ali razlika je u tome što onda nisam imao jasnu evropsku perspektivu, a sad imam.

 I gle parapolicijskog čuda, sva trojica i šofer Audija, u pratnji onih džipova, i pored nasrtaja na policiju, opiranja privođenju, potezanja duge cevi na službenike MUP, dovođenja u opasnost drugih lica, slobodno odlaze u nepoznatom pravcu.