Naravno da niko to ne bi poželeo, i niko to ne želi. Ne samo kosovski Srbi, koje na njihovim ognjištima u pokrajini sada drži samo prkos i inat, već ni kosovski Albanci, koje na njihovim ognjištima više ne drži ništa. Masovni egzodus Albanaca sa Kosova predstavlja neposredni i očigledni pokazatelj razmera propasti koju je zapadna imperijalna politika nanela Srbiji na Kosovu.

Da li je moguće da je ovo što smo danas imali prilike da vidimo na ulicama Beograda normalna pojava? Kome je bilo u interesu održavanje parade po cenu ovolikih uličnih sukoba i navlačenja gneva običnih građana prekomernim korišćenjem sile?

Granica prava na dostupnost informacija od javnog značaja i zloupotrebe prava je veoma tanana. Čast izuzecima, ali primeri zloupotreba nadmašuju primere opravdanih zahteva.

Neki predstavnici opozicije poslednjih dana prizivaju nasilje na ulicama, predviđaju pad vlade na ulicama. Mislim da nisu svesni šta govore. Građani znaju ko su oni. Uprkos željama da steknu novi identitet, uvek izbije stari način mišljenja – ekstreman i radikalan.

Posle prebacivanja u Butirski istražni zatvor S. Magnitski je u novembru 2009. umro od srčanog udara. Njegova smrt postala je detonator za na Zapadu široku i do današnjeg dana rastuću kampanju optuživanja ruskih vlasti za narušavanje prava čoveka.

I ranije, nakon obilaska Vojvodine, recimo, naš vaspitač Jelko, u izveštaju o položaju nacionalnih manjina, optuživao je Srbiju za „međuetničke incidente u pokrajini“. U međuvremenu je plastično pojasnio „autizam Srbije“ kao situaciju jednaku onoj „kada bi muž, da napakosti ženi, odsekao sebi onu stvar“.

Poruke mržnje nisu upućene gej populaciji i čini se da država ovaj put ne brani homoseksualce od tzv. nacionalističkih, fašističkih i klerikalnih grupa. Poruke su upućene državi, a parada je, bar tako tvrde organizatori protesta, samo povod.

Ovaj tekst nema za cilj da bude odbrana NSPM-a, a ni njegovog glavnog urednika, već se radi o ukazivanju na pogubnu praksu političkih diskvalifikacija koja se sada može plasirati i pod okriljem evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Naime, ukoliko tek sada saznajemo za ove zločine američke vlade, samo je pitanje šta ćemo još imati prilike da saznamo i kakve je eksperimente Amerika sprovodila u nekim drugim delovima sveta. Međutim, od ovoga još više brine pitanje da li su pomenuti eksperimenti još uvek u toku.

Danas je stanje u Srbiji mnogo gore nego što je bilo pod sankcijama i pod Miloševićem. Mladi, visoko obrazovani ljudi u Srbiji žele što pre da napuste zemlju u kojoj ne vide nikakvu perspektivu a i kako bi kada je socijalna politika koju vodi aktuelna vlast možda i najgora u istoriji Srbije.