Razgovarajući sa nemačkim novinarom o tome šta je postala naša profesija u informacionom ratu, došla sam do istog zaključka kao i on: baviti se novinarstvom više nema smisla- kaže razočarano ruska novinarka Galina Sapožnjikova koja je uzimala intervju.

Čitao sam članak  jednog hrvatskog novinara koji kaže da je Slovenac najpametniji Hrvat, a Srbin najgori Hrvat. Znam da se i Srbija proglašava liderom. Dobro, ipak ste najveći. Ali bio je i članak koji kaže da je Slovenija vodeća

Vrhovna zakonodavna vlast je u potpunosti dezavuisana tako što je parlamentarni rad odložen na određeno vreme dok se ne završe izbori i uspostavi otvoreni autoritarni naprednjački poredak. Radi se o lako uočljivom srazu između ova dva državna sistema, jednog  skrivenog i drugog koji prepoznajemo u svakodnevnom političkom i društvenom životu. 

Najnoviji primer pružio nam je odlazeći predsednik Svetske banke, Robert Zelik, koji je dopustio sebi jednu krajnje mračnu i bizarnu tiradu na račun teške bolesti današnjeg predsednika Venecuele, Uga Čaveza.

U našoj javnosti preovlađuje mišljenje da su strast za zastupanje političkih ideja i odanost osnovnim demokratskim načelima suvišni i necelishodni, štetni i nepotrebni, i da samim tim unose nepotrebne emocije i obzire.

Dok su britanski i američki mediji ovo ocenili kao pokušaj Putina da podeli Zapad, deo analitičara smatra da su bitnu ulogu u organizovanju takvog sastanka igrali pre svega Nemci.

Bezvredne su žrtve koje su stradale od genocida koji je izvršio SAD ili njegovi klijenti. Vredne žrtve su one koje su ubili naši neprijatelji i mete. Zato su stradali Muslimani žrtve genocida, a stradali Srbi u „Oluji“ nisu žrtve etničkog čišćenja.

Politički program koji iznosi Aleksandar Popović je po sistemu „ni ribe ni devojke“, „niti smrdi nit’ miriše“, „ni voda, ni vino“ sa glavnim ciljem da kritika prema postojećem režimu bude blagotvoriteljna. On se karateriše, njegovim sopstvenim rečima kazano, da se on ne bori za promenu vlasti, već željom za promenom politike. Ako je tako, a tako jeste, zašto se Aleksandar Popović uopšte kandidova? Pa upravo zbog tih 1%.

Povodom sklapanja sporazuma predstavnici dva trusta su izdali prikladna saopštenja, dok je Rotšild saopštio da je stvaranje ovog partnerstva „istinski istorijski“ čin, i najavio zajedničko delovanje na globalnom kapitalističkom tržištu, sa akcentom na Kinu i Sjedinjene Države.

Iako marksizam nije izmislio opoziciju istina-neistina, kod Milenkovića ova opozicija treba da se napusti ukoliko želimo da se oslobodimo kolektivističkog, “supstancijalnog” načina mišljenja.