Monaški čin ne može biti oduzet, to je antikanonska radnja, koja nije predviđena kanonima i nije postojala u predanju Crkve. Kanoni izričito predviđaju da se u crkveno-sudskim procesima niko ne sme kazniti sa više od jedne kazne.

 Malo ko će od te publike, nažalost, da primeti da u Podgorici imamo atentatore bez oružja, a u Beogradu oružje bez atentatora. Odveć neobično. No šta se stvarno dešava, otkrićemo vrlo brzo. Podgorici su teroristi bili potrebni zbog izbora. Čemu bi samo, pitam se, trebalo da posluže atentatori u Jajincima?

Ta «izdaja slobode», koju je počinio B92, lepo se očituje baš na njihovoj internet stranici. Ona je izuzetno posećena zbog vesti, koje svakodnevno čitaju na desetine hiljada ljudi. Ali, sa uvođenjem mogućnosti da se vesti komentarišu počelo se primećivati nešto neobično.

Predsednik SAD Barak Obama izdao je saopštenje u kojem je naveo da oštro osuđuje stravičan zločin u prostorijama lista i da su misli i molitve Amerikanaca usmerene ka žrtvama ovog terorističkog napada i građanima Francuske u ovom teškom trenutku. Takođe je navedeno da je Francuska najstariji američki saveznik u borbi protiv terorizma koji ugrožava zajedničku bezbednost u svetu.

Nezavisno od odluke suda, ne može se smatrati da je Srbija izgubila. Reč je samo o izbavljenju od štetnih geopolitičkih iluzija. Uzdanje u MSP u startu je izgledalo malo produktivnim, za razliku od drugih mehanizama za osiguranje srpskih interesa na Balkanu.

 Da li iko ima pravo da konfiskuje nečiju imovinu, samo zato što je ona u vlasništvu pravnih i fizičkih lica koja pripadaju drugoj naciji?

Meni najomiljnija zamerka upućena na račun NOPO, je ona po kojoj je režim navodno dozvolio osnivanje stranke. Nema šta ''režim'' da dozvoli ili da ne dozvoli. Nisam siguran ni da se RIK išta pita, osim što mu je dužnost da proveri i izbroji potpise podrške nekoj stranci.

Tu ne bi tebalo da bude nekih većih problema. Evo zašto. Najpre, od svih zemalja našeg regiona - podseća nas autor knjige «Kultura i identitet» - jedino je Srbija razvila autentičnu, u balkanskom tlu ukorenjenu kulturu, kulturu samoniklog narodnog genija.

Priča sa crtežima Muhameda je u osnovi potpuno ista priča. Od nas niko ne traži da „razumemo“ i „odobravamo“ muslimansko insistiranje na tome da se njihov Prorok ne sme likovno prikazivati, to je deo njihove kulture i verovanja i to je nešto što se mora poštovati, ukoliko zaista pretendujemo da budemo „tolerantno i otvoreno društvo“, koje „nema ništa protiv“ da u njemu žive i muslimani.