Stefanović: Naša rezolucija omogućava širok manevarski pregovarački proces, koji će moći svi da podrže. Ostojić: Mi smo od početka za istorijski dogovor Beograda i Prištine, a ne pomirenje.

Koga je briga što radiš mesec dana bez slobodnog dana, što nemaš zdravstvenu knjižicu, što pokrivaš nekoliko radnih mesta, što ti “zakidaju” dane odmora, to više nije briga ni nas koji u svemu tome učestvujemo i koji sve to trpimo

Najnoviji primer pružio nam je odlazeći predsednik Svetske banke, Robert Zelik, koji je dopustio sebi jednu krajnje mračnu i bizarnu tiradu na račun teške bolesti današnjeg predsednika Venecuele, Uga Čaveza.

Da li ste i vi jedan od roditelja koji se svakoga dana pita gde su granice razumne brige za bezbednost sopstvenog deteta, a gde počinje preterivanje i prezaštićenost? Jeste li na muci kada treba da odlučite sme li vaše klinče samo u park, u školu, u gradski prevoz?

Starogrčko insistiranje na mjeri bilo je plod mudrosti, a prelaženje granice prave mjere stvari se nazivalo hibrisom. Hibris se po pravilu plaćao propašću, i to propašću epohalnih razmjera. Mi smo da nas svi svjedoci kako Njemačka u Grčkoj prelazi tu mjeru svojim rigoroznim insistiranjem na „novcu koji joj pripada“.

U našem društvu i dalje nema dovoljno hrabrosti da se vodi politika koja bi značila novo traženje mesta Srbije u novoj raspodeli karata. Srbija nije našla svoje mesto i to je nešto što najviše zameram našim najvišim državnim rukovodiocima – i Miloševiću i onima posle njega.

Na moju inicijativu organi SNS formirali su Službu za članstvo, čiji je osnovni zadatak briga o članovima. Služba za članstvo ima zadatak da napravi socijalnu kartu svakog člana, da znamo potrebe i potencijale, znanje i iskustva svakoga od nas.

Povodom sklapanja sporazuma predstavnici dva trusta su izdali prikladna saopštenja, dok je Rotšild saopštio da je stvaranje ovog partnerstva „istinski istorijski“ čin, i najavio zajedničko delovanje na globalnom kapitalističkom tržištu, sa akcentom na Kinu i Sjedinjene Države.

Moralna otupelost i gotovo neverovatna ravnodušnost pred gotovo svakodnevnim slikama nasilja i brutalnog maltretiranja učenika u našim školama postaju alarmantni.

Pisanje istorije upravo je suprotno neoliberalnoj priči o „kraju istorije“. U takvom procesu u kojem narod postaje ono što jeste i vraća mu se dostojanstvo, susreću se Ciprasova revolucionarnost i Putinova državotvornost.