Da bi održala poltičku kontrolu Nemačke unutar tadašnje Evropske zajednice, Francuska je 1990. aminovala njeno ponovno ujedinjenje u zamenu za odricanje od nemačke marke i uvođenje evropske monetarne unije i evra. Samo godinu dana kasnije, ovo će se pokazati kao iluzija.

Iz perspektive Beograda, stvari izgledaju dramatično neuspešne. Čak i za zagovornike “prihvatanja realnosti” postavlja se pitanje: šta je Srbija dobila zauzvrat? Zapadni zvaničnici su ponovili frazu da “Srbija ima evropsku perspektivu”, ali bez ikakvih dodatnih garancija.

Aleksandar Vučić je izjavio da je zadovoljan predloženom platformom Atlantskog saveta i da bi bilo dobro kada bi se to pretočilo u realnu politiku SAD. Međutim to nije sve što SAD pripremaju za Balkan. Za naredni period planirano je uspostavljanje još jače kontrole nad medijima i formiranje „Medijskog centra za borbu protiv ruskih dezinformacija“ u Srbiji

S obzirom na apsurdnost pojedinih propisa, poput onog sa igračkama, mnogi evropski farmeri imaju teškoće u njihovoj primeni, a neke siromašnije države članice EU se još nisu prilagodile novim pravilima.

I tu mit o Radovanu Karadžiću nailazi kao poručen. Svrgnuti srpski knez „beži u hajduke“, vuče za nos celu međunarodnu administraciju, skriva se po šumama i pećinama okružen brojnom družinom i neuhvatljivom mrežom jataka.

Zapad će takođe morati da se suprotstavi političkoj upotrebi vojne sile od strane Rusije, od pokretanja patrola bombardera dugog dometa u ​​NATO vazdušnom prostoru, do Putinovih uobičajenih razmetanja s ruskim nuklearnim sposobnostima.

Jedna ogromna vest prolazi skoro nezapaženo. U vrtlogu ovih raspaljivih tema o derbiju, nasilju, helikoterima nad našim glavama, hapšenjima, presudama, gej paradi i estradi, vest da država prodaje Telekom daleko ispod cene kao da nikome ne privlači pažnju.

Ovakva reagovanja na presudu generalu Ratku Mladiću, ali i iznošenje „večitih i neporecivih istina“, neće biti nikakav preduslov pomirenja i skidanja ljage sa lica Srbije. Naprotiv, samo će dalje podgrevati neprihvatljive stavove o kolektivnoj krivici srpskog naroda.

Ako se Vučićeva kooperativnost pokazuje na prihvatanju i primeni briselskih sporazuma, Vulin je tu da ubedi Sever da do toga zapravo neće doći. Ako se srpsko rukovodstvo sprema da nastavi pregovore na višem nivou, Vulin je tu da precizira ko u stvari sme da sedne sa druge strane stola.

Ako je iko u Srbiji uvek bio u opoziciji, onda je to bio Kosta Čavoški. On je u opoziciju otišao 1968. U tih 40 godina svaka vlast u Srbiji imala je u Čavoškom kritičara. On je pisao protiv Tita, Miloševića, Šešelja, Đinđića, Koštunice, Tadića...