Tako govori Putin. Tako je govorio De Gol, iako je on odrastao u ceremonijama elite. I u njegovom držanju, kao i u riječima, bilo je nečeg napetog i prostačkog, skoro prijetećeg – onako povijen naprijed kad sjedi, a kad stoji prav i dignute glave, sa cigaretom koja mu visi između usana.

Jovanović: Suština je pitanje legalnosti secesije, a ne pitanje legalnosti deklaracije. Mihajlović: Siguran sam da bi sud odbio našu tužbu i to bi do dovelo do priznanja nezavisnosti od strane pedesetak država.

Čim postanu politički faktor njegovi predstavnici redovno stupaju u koaliciju s Vučićevim režimom. Politička praksa nedvosmisleno dokazuje da je suverenizam srpskog desnog centra danas u stvari vid političkog larpurlartizma.  

Mi smo država sa ogromnim brojem neradnika. Većina građana Srbije bi radije po ceo dan „blejala“ po kafićima nego da zasuče rukave i nešto korisno odradi. Lakše nam je da tražimo izgovore i krivce za našu lenjost.

Reč je, naravno, o Marku Vidojkoviću, koji, potpomognut nevladinim sektorom, raznim fondacijama, moćnim medijima (pre svih B92) i zaplašenim proučavaocima književnosti zamalo nije nominovan za Ninovu nagradu. Razum je tada ipak prevladao.

SAD su bile spremne da budu oprezne na uzdizanje hegemona. U ovom slučaju strah od oporavljene Rusije je ostatak hladnog rata ali nije bezrazložan. Ekonomska slabost retko kada znači vojnu slabost ili političko nejedinstvo. Ja se slažem sa njima u pogledu ovoga i ističem da je upravo zbog ovoga SAD imaju legitiman strah od Rusije u Ukrajini.

Turska, a preko nje možda i neke druge sile, žele da drže Sandžak „podgrejanim“. Neće ga paliti, ali ga neće skroz ni gasiti. Ignorisanjem Zukorlića pokazali su da nije momenat da se ta karta poteže. Njegova retorika neće zapaliti Sandžak, ali treba da drži Beograd u stanju pripravnosti.

 Kao Srbin sa Kosova i Metohije, potpredsednik DSS i kao član  poslaničkog kluba DSS, sa Đorđem Vukadinovićem sam izvanredno sarađivao i nadam se da ćemo tu saradnju nastaviti i ubuduće. Nasuprot tome, sa Urošem Jankovićem i njemu sličnima koji zbog mrvica lokalne vlasti prodaju veru za večeru nemam i ne želim da imam nikakve ni lične ni političke veze. 

Između ustava od 1990. i od 2006., u vezi sa položajem predsednika Republike, postoji sadržinski kontinuitet, nastavak. Običnim rečima reklo bi se da tu nema bitne razlike. Tako, oba ustava ograničavaju broj izbora istog lica za predsednika Republike na najviše dva puta.

Tu nastaje jedna rupa koju je nemoguće premostiti, jer će vam oni odmah reći: “Aha, vi koji ste protiv nas - vi ste fašisti!“ Eto, Vukadinović koga ste spomenuli je označen kao fašista... A on je pravi levičar, tvrdim to.