U redu je što Vlada preuzima brigu o pet hiljada radnika u Smederevu. Nije, međutim, korektno što nije obelodanila sve uslove pod kojima preuzimamo „Ju-Es stil" od Amerikanaca. Koliki su dugovi, kreditne i sve druge neizmirene obaveze...

Predstojeći predsednički izbori su i istorijska prilika da se reafirmiše snaga moralnog principa i uzora u politici, ali i profesionalnog integriteta u našem društvu u kome su temeljno razorene pre svega temeljne moralne i civilizacijske vrednosti

Ovom dokapitalizacijom država će, osim Privredne banke „Beograd”, u kojoj ima 67 odsto udela, dobiti još dve banke, „Razvojnu banku Vojvodine” i „Agrobanku”, u kojoj će imati 99 odsto vlasništva.

U našoj javnosti preovlađuje mišljenje da su strast za zastupanje političkih ideja i odanost osnovnim demokratskim načelima suvišni i necelishodni, štetni i nepotrebni, i da samim tim unose nepotrebne emocije i obzire.

Možemo reći da je stanje na Zapadnom medijskom nebu ostalo isto kao i za vreme raspada SFRJ i građanskog rata koji je usledio. Za Zapad postojali su samo jedni „zli momci“ koji su silovali i ubijali nedužne Hrvate i Bošnjake. Ti zli momci su naravno bili Srbi koji su navodno i započeli rat.

Borba za očuvanje teritorijalne celovitosti trajaće onoliko dugo koliko budemo spremni da u njoj istrajemo. Koliko god ona bila teška, mislim da nemamo pravo da se iz nje povučemo. To je naša ustavna, politička, ali i istorijska i moralna obaveza.

 Nije slučajno ovakav spisak besmislenih uravnotežavanja spoljne politike Srbije američki ambasador nazvao terminiologijom koja se koristi za označavanje duševnih bolesti. Niti je Vučić Tito, niti je sadašnja Srbija bivša SFRJ, niti su okolnosti u svetskoj politici iste kao za vreme Hladnog rata.

Tadić u drugom krugu može da računa na glasove umirenih SVM, LDP, URS, kao i na većinu birača SPS, dok Nikolić pored svojih, može da računa na glasove DSS-a, i jednog dela SPS-a, te je njegov poraz u drugom krugu izvesniji nego pobeda.

Iako marksizam nije izmislio opoziciju istina-neistina, kod Milenkovića ova opozicija treba da se napusti ukoliko želimo da se oslobodimo kolektivističkog, “supstancijalnog” načina mišljenja.

Ipak, i pored svega jasno je da postoje načini da se Evropa ozbiljnije pozabavi borbom protiv radikalnog islamizma. Pre svega, jasno je da je u ovom poduhvatu neophodna saradnja vodećih evropskih država, SAD i Rusije. Bez direkne pomoći Rusije, Zapadne Evropa neće smoći snage da se izbori sa radikalnim islamizmom.