У реду је што Влада преузима бригу о пет хиљада радника у Смедереву. Није, међутим, коректно што није обелоданила све услове под којима преузимамо „Ју-Ес стил" од Американаца. Колики су дугови, кредитне и све друге неизмирене обавезе...

Предстојећи председнички избори су и историјска прилика да се реафирмише снага моралног принципа и узора у политици, али и професионалног интегритета у нашем друштву у коме су темељно разорене пре свега темељне моралне и цивилизацијске вредности

Овом докапитализацијом држава ће, осим Привредне банке „Београд”, у којој има 67 одсто удела, добити још две банке, „Развојну банку Војводине” и „Агробанку”, у којој ће имати 99 одсто власништва.

У нашој јавности преовлађује мишљење да су страст за заступање политичких идеја и оданост основним демократским начелима сувишни и нецелисходни, штетни и непотребни, и да самим тим уносе непотребне емоције и обзире.

Можемо рећи да је стање на Западном медијском небу остало исто као и за време распада СФРЈ и грађанског рата који је уследио. За Запад постојали су само једни „зли момци“ који су силовали и убијали недужне Хрвате и Бошњаке. Ти зли момци су наравно били Срби који су наводно и започели рат.

Борба за очување територијалне целовитости трајаће онолико дуго колико будемо спремни да у њој истрајемо. Колико год она била тешка, мислим да немамо право да се из ње повучемо. То је наша уставна, политичка, али и историјска и морална обавеза.

 Није случајно овакав списак бесмислених уравнотежавања спољне политике Србије амерички амбасадор назвао терминиологијом која се користи за означавање душевних болести. Нити је Вучић Тито, нити је садашња Србија бивша СФРЈ, нити су околности у светској политици исте као за време Хладног рата.

Тадић у другом кругу може да рачуна на гласове умирених СВМ, ЛДП, УРС, као и на већину бирача СПС, док Николић поред својих, може да рачуна на гласове ДСС-а, и једног дела СПС-а, те је његов пораз у другом кругу извеснији него победа.

Иако марксизам није измислио опозицију истина-неистина, код Миленковића ова опозиција треба да се напусти уколико желимо да се ослободимо колективистичког, “супстанцијалног” начина мишљења.

Ипак, и поред свега јасно је да постоје начини да се Европа озбиљније позабави борбом против радикалног исламизма. Пре свега, јасно је да је у овом подухвату неопходна сарадња водећих европских држава, САД и Русије. Без дирекне помоћи Русије, Западне Европа неће смоћи снаге да се избори са радикалним исламизмом.