Ослањајући се на испразне и у основи елитистичке мантре глобалне салонске и „твитер-левице“, лабуристи су додатно изгубили своју везу са истински обесправљеним слојевима друштва, а инсистирајући на празним идеолошким мантрама успели су да отуђе од себе управо оне слојеве становништва које би пре свега требало да штите.

Тешко да би се у Европи могла пронаћи земља у којој су на јавној сцени, као код нас, и све моћнији, они који раде против интереса своје земље, убеђујући нас како је рад против интереса Србије у ствари у њеном најбољем интересу.

А сви они који имају амбиције да даље муте што се тиче Прешевске долине, Рашке и Војводине, нека знају да ће Србија знати осигурати свој територијални интегритет на сваки могући начин. Ствар је једноставна и даде се свести на следеће: „Туђе нећемо, своје не дамо!“

Због оваквих резултата и понашања појединих спортиста председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац би заиста требало да поднесе оставку. Толико о учешћу наших нада и најбољих представника нације на ОИ у Лондону 2012.

Московско гласило с тим у вези износи у широј јавности мало познату фразу немачког фелдмаршала Кајтела приликом потписивања безусловне капитулације. Угледавши чланове француске делегације на том потписивању, Кајтел је се обратио совјетском маршалу Жукову речима: Шта, и ови су нас победили’’?

До сада је Индијана Џонс био витез који се бори против „сила мрака“, а „силе мрака“ су до сада били нацисти. Међутим, сада када су му опоненти у овом филму постали комунисти, те зато што се о комунистима просто не може причати као о несумњивим „силама мрака“ као што се може о нацистима.

Американци по цену потенцијалног нуклеарног сукоба не желе да свој војни примат препусте Кини. Међутим, САД су дошле до зида и до крајње тачке дипломатије јер чим нека земља почне да прети нуклеарним оружјем то значи да се њена спољна политика налази у дубокој кризи.

Косово је било велики проблем за САД. За разлику од каснијих конфликата у Авганистану и Ираку, било је тешко објаснити директан амерички интерес. Није било правог циља у јавности ни међу политичарима за било какву акцију, а поготово не за главну војну акцију укључујући и копнене снаге.

 Да знамо, о било чему, више него било ко други, али да љубоморно то одбијамо да примењујемо, или бар сами са собом да поделимо.Да смо најстарији, највиши, најлепши, најбољи, изабрани, посебни, јединствени и да буквално ништа од тога немамо.