Домаћини првенства уверавају да ће бити способни да догађаје држе под контролом, али у исто време, у већини западноевропских медија насиље је оживело стари стереотип истока Европе као насилног, расистичког, антисемитског.

Није он фан „Пешчаника“ и сличних умотворина „Друге Србије“, па опет, повремено их прати да би био у току са оним што са егзалтираношћу слушају и гледају у његовом окружењу. Делом им и верује.

Разговарајући са немачким новинаром о томе шта је постала наша професија у информационом рату, дошла сам до истог закључка као и он: бавити се новинарством више нема смисла- каже разочарано руска новинарка Галина Сапожњикова која је узимала интервју.

Европа нема алтернативу једна је измишљена флоскула. Ја сам за то да се Србија веже за оног за кога се одлучи. Стешњена између технолошке светости Америке и евроазијског Истока она ће тешко да задржи своју неутралност.

Врховна законодавна власт је у потпуности дезавуисана тако што је парламентарни рад одложен на одређено време док се не заврше избори и успостави отворени ауторитарни напредњачки поредак. Ради се о лако уочљивом сразу између ова два државна система, једног  скривеног и другог који препознајемо у свакодневном политичком и друштвеном животу. 

Овде је тема један синдром: упорно бесконачно понављање лажи у рекламама за популарно пиће, чији произвођачи годинама уназад немају преча посла него да старим и потенцијалним потрошачима учитавају у памет нове конотације за своје алкохолно ремек-дело.

Медији су најавили долазак око 25.000 тзв. геј активиста на такмичење за песму Евровизије. „Јако много људи се спремало да дође, али је због наше политичке ситуације доста тога поремећено, тако да не знам колико ће их заиста доћи. Они који дођу у Београд остаће бар недељу дана“, рекао је Предраг Аздејковић, домаћи геј активиста.

Док су британски и амерички медији ово оценили као покушај Путина да подели Запад, део аналитичара сматра да су битну улогу у организовању таквог састанка играли пре свега Немци.

За Републику Српску ово је деликатна ситуација, ми кроз ово морамо проћи ојачани. Апсурдно је што је требало да ми, гледајући чисто интересе Републике Српске, будемо задовољни послије оваквих мишљења МСП-а.

Политички програм који износи Александар Поповић је по систему „ни рибе ни девојке“, „нити смрди нит’ мирише“, „ни вода, ни вино“ са главним циљем да критика према постојећем режиму буде благотворитељна. Он се каратерише, његовим сопственим речима казано, да се он не бори за промену власти, већ жељом за променом политике. Ако је тако, а тако јесте, зашто се Александар Поповић уопште кандидова? Па управо због тих 1%.