Podržavam osnivanje partije gospodina Jeremića. Poput Pokreta za spas Srbije čiji sam deo,politika Vuka Jeremića je nacionalno desno, socijalno levo, a ekonomski odlučno protiv liberalnog koncepta rasprodaje zemlje i svođenja Srbije na koloniju, što je, po meni jednako opasno kao i predaja KiM u ruke šovinista i uzurparora u Prištini.

Izraelski analitičari procenjuju da se neće ništa promeniti u odnosima sa Egiptom, ali, dugoročno gledano, pobeda kandidata Muslimanske braće predstavlja veliki udarac za američko-izraelsku politiku prema regionu, koja je ostala sa samo malo sigurnih saveznika među Arapima.

Iako marksizam nije izmislio opoziciju istina-neistina, kod Milenkovića ova opozicija treba da se napusti ukoliko želimo da se oslobodimo kolektivističkog, “supstancijalnog” načina mišljenja.

Suština mog predloga je da pevamo pesmicu koja će ohrabriti politiku nemačke vlade i dati joj argumente da neki sa strane vide njenu politiku ispravnom. Naravno, kao i svi pametni izvođači, pesmica neće biti besplatna. 

Reč je, naravno, o Marku Vidojkoviću, koji, potpomognut nevladinim sektorom, raznim fondacijama, moćnim medijima (pre svih B92) i zaplašenim proučavaocima književnosti zamalo nije nominovan za Ninovu nagradu. Razum je tada ipak prevladao.

Sa nadom, ali i zebnjom, očekujem rezultate referenduma. Sa nadom da ovo ipak neće biti još jedna pobjeda Velikog Inkvizitora, koji bi rado preuzeo brigu o našoj sopstvenoj slobodi, na uštrb našeg sopstvenog identiteta i dostojanstva.

Ta «izdaja slobode», koju je počinio B92, lepo se očituje baš na njihovoj internet stranici. Ona je izuzetno posećena zbog vesti, koje svakodnevno čitaju na desetine hiljada ljudi. Ali, sa uvođenjem mogućnosti da se vesti komentarišu počelo se primećivati nešto neobično.

Mi dolazimo do osnovne teme, čije nepoznavanje omogućava spoljašnjim režiserima da manipulišu narodnim masama. Uverenost građana-opozicionara u to da će parole i pozivi koji odjekuju iz usta lidera ,,pseudorevolucije“ biti realizovani zasniva se na elementarnoj emocionalnoj manipulaciji.

Kosovo je bilo veliki problem za SAD. Za razliku od kasnijih konflikata u Avganistanu i Iraku, bilo je teško objasniti direktan američki interes. Nije bilo pravog cilja u javnosti ni među političarima za bilo kakvu akciju, a pogotovo ne za glavnu vojnu akciju uključujući i kopnene snage.

  Među idejama plasiranim ovih dana u srpski javni prostor kao odgovor na inicijativu sa vrha države da se pokrene unutrašnji dijalog o načinima konačnog rešavanja kosmetskog pitanja, jedna je naišla na posebno zanimljiv odjek.