Iskustvo zemalja sa privredom u tranziciji nam govori da će i Srbija jednog dana napustiti politiku i programe Vašingtonskog konsenzusa, samo je pitanje kada i koliku cenu će platiti Srbija i srpski narod.

Tu ne bi tebalo da bude nekih većih problema. Evo zašto. Najpre, od svih zemalja našeg regiona - podseća nas autor knjige «Kultura i identitet» - jedino je Srbija razvila autentičnu, u balkanskom tlu ukorenjenu kulturu, kulturu samoniklog narodnog genija.

Ideja o osnivanju još jedne međunarodne finansijske institucije, zajedno sa osnivanjem banke zemalja BRIKS-a sa sedištem u Šangaju, postala je neodvojiva od vizije razvoja ekonomskog pojasa duž Puta svile i uspostavljanja Pomorskog puta svile za XXI vek.

Sva je prilika da će zanimljiva rasprava na desnici dobiti nove nastavke – možda čak i pre izlaska ovog broja "Vremena" iz štampe. U utorak, kada je list pripreman, nije bilo poznato da li su ostvareni nagoveštaji promene Rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela UN.

Da biste došli na vlast morali ste da obećate i da ispunite potpisivanje antiustavnih tzv. briselskih sporazuma kojim je uspostavljena granica sa KiM, a srpske državne institucije policije i sudstva ukinute na jednom delu naše državne teritorije. Da biste opstali na vlasti sada ste dobili novi zadatak: otvaranje tzv. unutrašnjeg dijaloga u Srbiji u pravcu priznanja nezavisnosti Kosova.

Domaćini prvenstva uveravaju da će biti sposobni da događaje drže pod kontrolom, ali u isto vreme, u većini zapadnoevropskih medija nasilje je oživelo stari stereotip istoka Evrope kao nasilnog, rasističkog, antisemitskog.

Prikaz knjige: Igor Ivanović: Kultura i identitet (pogled zdesna), NSPM, Beograd, 2007, str. 219.
Tema koja zasigurno najviše intrigira u prvom delu knjige jeste otvoreno antagoniziranje „Srbije“ protiv „kruga dvojke“.

Na autoritarizam i grubu štednju, mi ćemo odgovoriti demokratijom, smireno i odlučno. Grčka, kolevka demokratije, će poslati odjekujući demokratski odgovor Evropi i svetu.

Kada je 1974. došlo do najozbiljnije krize oko Trsta, Jugoslavija je na granicu s Italijom izvela tri divizije. Tito je obukao maršalsku uniformu i otišao na komandno mesto. Vašington nas je molio da ne napadnemo. Godinu dana kasnije potpisani su Osimski sporazumi.

Nakon mog zadnjeg obraćanja auditoriumu preko NSPM-a gdje sam tvrdio da je od 'novo-vučićevih' vremena, ergo (dakle) od sada, u Srbiji sve zacrtano za slijedećih par decenija i da se, ipso facto (samim tim) nema više što, ni o čemu, pisati, stigle su mi brojne reakcije stotine čitalaca kako na spomenutom sajtu tako i na mom privatnom mejlu.