Почетак економске кризе представља крај идеологије неолибералног економизма који је стајао као идеолошки темељ бескрајног економског развоја који доноси глобализација, а који се извргао у своју супротност.

Вучић и Николић су у време мог мандата обећали западним саговорницима да ће они бити кооперативнији по питању Косова него што сам то ја. И зато су 2012. на изборима добили њихову подршку, након што им је постало јасно да ја немам намеру да, упркос свим уценама и притисцима, одступим од својих јасно дефинисаних црвених линија.

После Мамићеве изјаве о министру Јовановићу, безазлени ће можда помислити како је то само једна закаснела реакција хрватског домољуба који се пожртвовано борио за Хрватску у рату за ослобођење домовине од српског и југословенског јарма, али ће се преварити.

„У пресудним тренуцима сам јамчио за вас. Не бих желео да ми неко каже да сам то чинио за нацију која то не заслужује.“ Ове редове, без злобе у срцу и лажи на језику, исписао је др Родолф Арчибалд Рајс, само годину дана пре изненадне смрти. 

Оволико пљување по онима који су спремни да бране државу је незабележено у историји било које државе, а једино што може да се постигне је одбијање родољуба да то и буду и да се уклопе у „пацифизам“ који подразумева капитулацију

Хришћанство би требало да се уједини, без икаквих предрасуда. Данас су, због лоших навика и наметнутих предрасуда, неке друге вере ближе подељеним хришћанима.

Овакав приступ требало би од Андрића и Црњанског да учини неку врсту друштвене својине бивших југословенских народа. Кумова слама на коју српска култура не може да рачуна ништа више од било кога другог. Битно је, наиме, да Срби имају што мање разлога да се подиче.

СНС је машина за репродукцију опстанка на власти. То су људи које занима само новац, слава и моћ. Ништа више

Да није у питању никакав пропуст, говори чињеница да се слика застава Србије и УАЕ и мапе Србије без Косова и Метохије појављује у два ударна термина, у истом дану, на истом месту. На првом програму телевизијске куће са националном фреквенцијом и обавезном ТВ претплатом.

Tелевизија има своју лепу и своју ружну страну, а коначна одлука о томе шта ће бити најгледаније јесте на руци која држи даљински. То што нам се често не допада шта је та рука изабрала, не значи да даљински треба да јој одузмемо и предамо га некој „етичкој комисији“ да одлучује уместо ње.