Тек када се залаже за успостављање правног формализма (лишеног сваког идеолошког, политичког и културолошког садржаја) и за његову пуну примену, интелектуалац у плуралистичком друштву делује у интересу свих. 

Александре Вучићу, од твојих епских подвига и победа, спавања на поду у бриселском хотелу, дошли смо до тога да нам кажеш да немамо ни метар српске земље на Косову. Да нам кажеш да нема Срба на Косову. Зашто лажеш, Александре Вучићу?

Руска подршка Асаду а посебно могућност да Дамаск поседује С-300 дубоко узнемиравају Вашингтон и Тел-Авив, а по мишљењу Јануша Бугајског, Москва верује да Асаду једноставно треба дати још времена да би однео одлучујућу победу у грађанском рату.

РТС је функцију јавног сервиса (задовољавање потреба грађана за разним тематским садржајима) препустила Другом програму, док Први програм води конкурентску борбу са комерцијалним станицама за бољи рејтинг и повећање рекламних прихода.

Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа

Српски тројац очекује да Немачка прихвати да се тачке бриселског споразума примењују поступно, односно да се косовски Срби кувају полако, пошто је, како је то Дачић објаснио, за поједине тачке потребно шест месеци, док је за друге потребно најмање годину дана.

Светлана Слапшак у некој врсти закључка каже да је потребно да се косовски мит стави тамо где припада, у руке поштених историчара, а ко су поштени историчари и поштена интелигенција, одређиваће вероватно она и Иван Чоловић.

Будућност српске левице је везана за једно питање, које је, бојим се, само наизглед једноставно. Требало би да га себи постави свако ко верује у солидарност, друштвену једнакост и праведну расподелу, коме је срце на страни оних који су на друштвеном дну или мало изнад њега. Шта ми је главни циљ – врло, „грађанско“ Ја или добробит пониженог народа? Нажалост, не може и једно и друго.

Војвођански Мађари су очигледно схватили поруке и прилику која им се указала из Брисела, а јасно је и да владајући десничарски кругови у Мађарској прижељкују ревизију Тријанонског споразума, с којим се Будимпешта ни дан данас није помирила.

Да ли Запад мора да се врати метафизици ради сопственог спасења? А, ако мора, да ли то може да уради без много штете по своје либералне, световне вредности, обезбеђујући тако постојање још нечег што је вредно бранити од њихових нелибералних противника?