Тек када се залаже за успостављање правног формализма (лишеног сваког идеолошког, политичког и културолошког садржаја) и за његову пуну примену, интелектуалац у плуралистичком друштву делује у интересу свих. 

Због тога сваки пут када Александар Вучић изговори: „Србија никада неће увести санкције Русији“ неко треба да му објасни да нису Руси баш толико наивни, колико он мисли да јесу. То што су толерантни на глупости је већ друго питање.

Српски тројац очекује да Немачка прихвати да се тачке бриселског споразума примењују поступно, односно да се косовски Срби кувају полако, пошто је, како је то Дачић објаснио, за поједине тачке потребно шест месеци, док је за друге потребно најмање годину дана.

РТС је функцију јавног сервиса (задовољавање потреба грађана за разним тематским садржајима) препустила Другом програму, док Први програм води конкурентску борбу са комерцијалним станицама за бољи рејтинг и повећање рекламних прихода.

И док чекамо велики светски сукоб, уздајући се у Москву, а мало мање у Пекинг, ни једна недеља не прође, а да неки од таблоида не најави скору испоруку наоружања из Русије - ракетног система, авиона, тенкова, хеликоптера и оклопних возила. 

Војвођански Мађари су очигледно схватили поруке и прилику која им се указала из Брисела, а јасно је и да владајући десничарски кругови у Мађарској прижељкују ревизију Тријанонског споразума, с којим се Будимпешта ни дан данас није помирила.

Светлана Слапшак у некој врсти закључка каже да је потребно да се косовски мит стави тамо где припада, у руке поштених историчара, а ко су поштени историчари и поштена интелигенција, одређиваће вероватно она и Иван Чоловић.

Вучићу никад нисам веровао. Нисам му веровао да је искрени српски националиста, великосрпски радикал, као што му не верујем ни сада да је искрени евроатлантски фанатик. Он игра своју представу, за коју у том тренутку мисли да може да прође, да буде прихватљива и да му донесе у овом тренутку што дужи боравак на власти.

Чак у ери наводне америчке хегемоније студије показују да је само једна петина америчких напора да се изнуде промене у другим земљама војним претњама била успешна, док су економске санкције дале резултате само у половини случајева.

Повећане камате за кредите у еврима, па и за субвенционисане, а зајмови индексирани у „швајцарцима” укинути.