Добро је и мудро што на премијерове надмене и саркастичне речи Српска православна црква није реаговала, а остало је непознато да ли се председник Владе бар усмено извинио патријарху Иринеју, иако то, разуме се, није никако исто што и јавно изречена осуда.

У Србији је прилично раширено веровање да је Титов режим био својеврсна друштвено-политичка лепотица с грешком. То инфантилно уверење, као и многе друге аутодеструктивне појаве, укоренило се у многим деловима друштва, али највише у културној "елити".

Вучићу никад нисам веровао. Нисам му веровао да је искрени српски националиста, великосрпски радикал, као што му не верујем ни сада да је искрени евроатлантски фанатик. Он игра своју представу, за коју у том тренутку мисли да може да прође, да буде прихватљива и да му донесе у овом тренутку што дужи боравак на власти.

Недић ни по коју цену није допустио да се српски војници боре за интересе немачког Рајха на источном фронту, док је Дачићева влада далеко флексибилнија када су „међународне операције“ у питању.

 Захваљујући аутономашкој конфузији, која је по свему судећи изазвана намерно, АП Војводина се и данас финансира онако како се мора. Њено финансирање се врши претежно републичким средствим и више личи на републички сервис за исплате него на финансијску аутономију. Финансирање се врши у оквирима који постоје, па је претежно регулисано буџетским, а не пореским инструментима. Аутономашка упорност да се финансирање Војводине регулише пре законског регулисања питања од покрајинског значаја и имовине покрајине је градња куће која почиње од крова 

Чак у ери наводне америчке хегемоније студије показују да је само једна петина америчких напора да се изнуде промене у другим земљама војним претњама била успешна, док су економске санкције дале резултате само у половини случајева.

Треба имати свест детета или развијен смисао за чудесно, па узети за озбиљно ратоборни став америчких власти суочених са стечајем пословне банке Леман брадерс, став који се после два дана показао као гест чистог очајања.

Тако Брисел није реаговао када су турски званичници информисали да су задржали белгијског државлјанина Ибрахима Ел-Бакроуиа у граничном граду Газиантеп под сумњом да путује у Сирију да се придружи џихаду. 

Све што се збива у Либији заправо је детаљно написано у новој стратешкој концепцији НАТО-а, усвојеној на самиту алијансе 25. априла 1999. године у Вашингтону. У време када је Југославија бомбардована, Савет НАТО-а је на прослави 50 година постојања зацртао шире поље свог деловања.