Историја показује да је заједничка борба могућа. Током битке на Сутјесци 1943. борили су се против немачког нацизма и Срби и Хрвати, као југословенски партизани. Комунистичка партија успела је у немогућим условима да наметне концепт наднационалне социјалне еманципације која је укључивала и националну равноправност, братсво и јединство.

На сву срећу, данашњи гласници, када доносе непријатне поруке, више не “носе главу у торби” . И одавно се подразумева да “ не треба убијати гласника што доноси лошу вест”, јер он није крив за њу, те је извесно да ни г. Вестервеле није доживео никакве непријатности у нашем главном граду.

Мој шестогодишњи син је, као и сва деца, прво научио ћирилицу. Али, он са њом није могао да прати ТВ, нити да чита натписе на сличицама или производима за децу, нити да чита СМС поруке. Латиница је постала писмо његовог детињства – баш као и за сву српску децу данас.

Александре Вучићу, од твојих епских подвига и победа, спавања на поду у бриселском хотелу, дошли смо до тога да нам кажеш да немамо ни метар српске земље на Косову. Да нам кажеш да нема Срба на Косову. Зашто лажеш, Александре Вучићу?

Иако је немачка влада предложила  Бундестагу да одобри утврђивање датума за почетак приступних преговора,  уз услов да Србија предузме „видне и трајне кораке за спровођење споразума од 19. априла", добијање датума је и даље неизвесно, јер две партије које сачињавају немачку владу немају јединствен став.

Филм може јефтино да се сними, али не јефтино да се гледа. То наши редитељи заборављају. Приче о недостатку новца, могу да буду оправдање, али то гледаоца не занима. Порно банда је добра зато што су осмислили концепт који може да функционише са мало новца.

Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа

На сву срећу, још смо република, тако да се краљевих батина за сада не морамо бојати, али се сви морамо са зебњом запитати шта нам то иза леђа спрема удружена српска монархистичко-републиканска папазјанија, која сваким следећим потезом доказује да није достојна ни круне ни поверења грађана.

Учешће нашег представника на најпознатијој смотри ликовне уметности у Европи сведочи о деградацији ликовне уметности у Србији. И одсуству стратегије Министарства културе у представљању наше ликовне уметности у свету. Ми немамо аутентични ликовни печат, нити се трудимо да га створимо.

Будућност српске левице је везана за једно питање, које је, бојим се, само наизглед једноставно. Требало би да га себи постави свако ко верује у солидарност, друштвену једнакост и праведну расподелу, коме је срце на страни оних који су на друштвеном дну или мало изнад њега. Шта ми је главни циљ – врло, „грађанско“ Ја или добробит пониженог народа? Нажалост, не може и једно и друго.