Ваздушни напади Сједињених Држава и њихових савезника против циљева Исламске државе ризикују да изазову сукобе са озбиљним последицама попут оне коју је изазвало обарање руског авиона од стране турске противваздушне одбране и која је отворила једно јако вибрирање између Путина и Ердогана.

Напредњаци поручују да од најављеног протеста неће одустати. Они држе антирежимски гард и мобилишу социјално незадовољне, па ће вероватно 16. априла понављати оно што су помињали на фебруарском митингу.

Државна интервенција би омогућила капитализму да контролише и усмерава економске токове тако да служе интересу целог друштва и не угрожавају социјалну правду.

Брзи воз из Пекинга у Шангај стиже за пет сати. Пруга која спаја Јужни Пекинг и шангајски Хонгчјао дуга је 1 100 километара. Воз се креће просечном брзином од три стотине километара на сат и стаје на четири станице.

Ових дана, прича о заглупљивању православних девојчица поново је актуелизована у оквиру расправе о закону о дискриминацији, па су „сочни детаљи“ из књиге препричавани на страницама Борбе, као доказ да православна црква третира жене као „нижа бића“.

Наш отпор уништавању Србије учинио би такве издајнике сувишним за саме налогодавце и тиме бисмо послали поруку свим могућим будућим политичарима да се пре обећања странцима добро замисле, јер се могу разбити о народну вољу.  

Наша намера није била да лажном вешћу насамаримо оне од вас који су искрене патриоте и верни посетиоци нашег портала, већ да укажемо на то колико сви ми жудимо за тим да неко коначно, са чврстом и одлучном намером, направи заокрет у српској политици.

Филм почиње обраћањем Алексе Вуковића сирочету Манету, у којем тврди да Срби и нису заслужили светло (јер непрестано псују Сунце), а завршава се Манетовом реченицом: „Мене је деда научио да ходам по мраку“, после које се појављује натпис: „И тако кроз цео 20. век“.

Медији у служби актуелних власти заговарају „разграничење“, величају одлуку САД да ипак то подржи, да желе да уђу у процес „завршних“ преговора, Београд тражи да ту буде и Русија, али, сви се праве Енглезима пред чињеницом да је „разграничење“ унутар једне државе практично признање да је са друге стране црте нека друга држава

Приче су веома сличне. Позвани обећају да ће доћи, а онда се, после преспаване ноћи, разговора са најближим члановима породице или можда неког разговора којим су упозорени да пазе шта раде, наједном сете неких важних и неодложних обавеза које им стижу баш на дан расправе.