Тако је и држава мислила да своју родитељску улогу може да одигра натурајући деци, уместо сопствених родитеља, људе који се њима баве колико траје радно време и који сада дефинитивно не ломе прсте чекајући да њихова „чеда по службеној дужности“ врате кућама из затвора.

Можда је свесрпски вођа, свезнадар и суперстар и о поменутом услову ЕК већ три пута питао Меркелову, али одговора још није добио или је, пак – у ћутању сигурност. Па ћемо о томе бити обавештени тек када на ред дође нова епизода Вучићевог “косовског јуначења” са почетка овог текста или када на ред, после Косова*, дође Република Српска? 

Мађарски референдум и аустријски председнички избори почетком октобра свакако ће бити нови притисак у правцу реформисања ЕУ. Ако она крене путем даље централизације, како жели Француска, сва је прилика да ће британски „Брегзит“ бити тек прва епизода у осипању наддржавне организације коју економски предводе Берлин и Франкфурт.

Истина је да је Законом о информисању предвиђено повлачење државе, али је истина и да је прелазак медија у приватно власништво у многим случајевима довео до великог пада квалитета информисања. Због свега тога је потребно узети у обзир реално стање и избалансирати интересе.

Позитивна ствар у свему јесте то да Срби не гаје илузије према Бајдену какве су гајили према Трампу, па ће чињенице сагледавати без заводљивих емотивних импулса, долазећи у позицију да буду жестоко преварени

Од свих опозиционих странака из Скупштине Србије, радикали се ту не рачунају, једино ДСС улази у локалне коалиције са Српском напредном странком.

Да ли је могуће да се погледи на свет „западњака“ и „источњака“ толико радикално разликују? Немогуће, јер управо сам Ричард Трећи служи као доказ да су основне представе о добру и злу, те политичким манипулацијама добром и злом, вечне и непроменљиве.

Након три деценије многостраначја и после толиких изборних циклуса, нелегалних и октроисаних избора - политички плурализам опет не станује у Србији

 У причама о првом милиону се никад нигде не наводе ортачки односи са политичарима, прљави трговачки дилови типа шећерана за динар, невраћања кредита узетих од државних фондова и банака

Након Другог светског рата држава је национализовала имовину др Арчибалда Рајса. Вила Добро поље је постала дечији диспанзер, а затим су се 1963. године у њу уселили станари. Објекат је данас заштићено културно добро града Београда